TAJNA KOVČEGA DIMITRIJA TUCOVIĆA: Da li je ISTINA danas zauvek SAKRIVENA

Foto: wikipedia

Foto: wikipedia

Danas smo po šesti put sahranili Dimitrija Tucovića. Ili možda nismo? To čak ne znaju ni potomci slavnog teoretičara, vatrenog borca za radnička i ljudska prava, istaknutog novinara i urednika. Oni i dalje tragaju za istinom i čekaju na mnoge odgovore…

Dimitrije Tucović danas je konačno našao večni mir u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Pre toga, 67 godina beogradski Trg Slavija smatrao se njegovim grobom. Odatle su njegovi posmrtni ostaci (ako ih uopšte ima) 13. novembra ove godine premešteni zbog početka radova na izgadnji dugonajavljivane fontane.

[adsenseyu4]

Iako je prošlo više od jednog veka od njegovog prvog pohranjivanja, brojni detalji o Tucoviću i danas su nepoznati, a među njima je ostalo otvoreno i pitanje samog postojanja posmrtnih ostataka ovog slavnog Zlatiborca.

Kako njegov potomak Miloš Tucović objašnjava, neizvesno je da li su ostaci zaista tamo gde bi trebalo da budu.

– Želeo bih da znam istinu, ali je ne znam, nisam video posmrtne ostatke. Mene iskreno niko nije ništa pitao o tom metalnom sanduku, on je bio zatvoren, a ja ga nisam ni video. Ko zna šta bi rekao taj sanduk da je bio otvoren. Voleo bih da su ostaci tu, bolno bi bilo da nisu, a možda je i nezgodno čeprkati i dirati po ranama i bolu takve istorijske gromade kao što je bio Dimitrije. To je jedno otvoreno pitanje. Možda je momenat sahranjivanja na trgu Slavija 1949. godine bio pravi trenutak kada se to moglo ispitati – kaže Miloš Tucović.

Velike istorijske ličnosti neretko su obavijene velom tajni, a mesto počivanja borca za radnička i ljudska prava nije jedino pitanje koje Miloša Tucovića muči.

On ističe da je mnogo stvari pred kojima je istorija zaćutala i ostavila nas u nedoumici.

– Dimitrije je pogođen metkom u srce, tada je probijena druga sveska ratnog dnevnika, ali gde je prva? Gde su druge lične stvari koje bi pokazale možda neku drugu istoriju od ove koju poznajemo? Pitanje je i od kog kuršuma je poginuo, prijateljskog ili neprijateljskog. Njegov život i lik bdije nad svima nama i mnogo je otvorenih pitanja, ali sad je sve to pod pločom, a možda je i bolje tako. Ostaju tri tačke – zaključuje Tucović.

[adsenseyu1]

Želeo sam da bude sahranjen u rodnom mestu

Imajući u vidu da je ovo već šesta sahrana jednog čoveka moglo bi se pretpostaviti da su se ovoga puta konačno svi usaglasili gde će i kako velikan počivati, međutim, kako nam je Miloš Tucović priznao, njegova želja zapravo je bila da Dimitrije bude sahranjen u svom rodnom mestu Gostilju.

– Želja Udruženja Užičana u Beogradu, mesne zajednice Gostilje, grada Užice, zemljaka, i naravno i moja želja, bila je da Dimitrije nađe spokoj u svom rodnom mestu, zajedno sa ostalih sedmoro braće i sestara. Odluka Skupštine grada Beograda je definitivna i mi nismo mogli da je promenimo. Ne sporim da je on odavno zaslužio da bude u Aleji velikana i da je ovo jedan pokušaj ispravke velike nepravde, ali sa emotivne strane više bih voleo da počiva tamo odakle je i ponikao. Ponosan sam što će Dimitrije biti pored toliko značajnih ličnosti iz srpske istorije, jer je ovo ujedno i način za pokretanje razmišljanja i stavova o njemu – dodaje Miloš.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor: Ana Ristović,Blic.rs)

[adsenseyu2]