STIGAO SAM DO SLAVIJE, OTVORIO VRATA TRAMVAJA NASRED KRUŽNOG TOKA I POVIKAO: Izlazite, ne mogu da stanem! (ISPOVEST TRAMVAJDŽIJE)

šine

Foto: Pixabay

Vozio sam sve linije – od nekadašnje “jedinice” do “četrnaestice”! I sve tramvaje, osim “španca”. Nemam godine za penziju, a staža imam na pretek. I mogu još da vozim…

Ovako priča najiskusniji vozač tramvaja u Beogradu, Radomir Vukotić (56).

Od te 1982. godine nas trojica smo ostali od tramvajdžija, ali ja sam par meseci pre njih počeo da radim. Možda ni na autobusima nema starijih od mene. Imam preko 40 godina radnog staža, a 35 vozim tramvaj i nikada nisam imao težu nesreću”, priča Vukotić.

Putnici mu nekada, što u šali što u neznanju kažu “Majstore, drži volan!”, a on se samo nasmeje i kaže “Pa nemam ja volan”. U starom češkom tramvaju ima dve pedale – “gas” i kočnicu, ručicu za pesak i konopac za spuštanje  pantografa.

Pesak služi da lakše zakoči ili krene jer zimi, kaže naš sagovornik, točak može i da šlajfuje. Nezgodna je i jesen, kad opada lišće, pa šine postaju klizave.

“Nekada nam tramvaji nisu bili uvek ispravni. Pre nekih desetak i više godina penjem se uz Nemanjinu ulicu i izgubim vuču. Kočnice ne reaguju! Iza mene nema nijednog tramvaja, a ja pun ko šibica.

Srećom, dođem do Slavije, otvorim vrata nasred kružnog toka, a tramvaj opet kreće unazad. Vičem putnicima “Izlazite, ne mogu da stanem”. Tu sam se presekao kao nikada”, priseća se Vukotić. A svakodnevna vožnja, čak i sa 20 na sat koliko može da dogura u 27. marta ili četrdesetak na Bulevaru uvek je stresna.

EMOCIJE IZAZIVAJU BOLEST: Srce strada od briga, jetra od besa, želudac od nesažvakanih dela, a štitna žlezda od neizgovorenih reči! (INFO)

“Nekada bih se se presekao svaki put kada mi neko izleti, a sad jok. Oprezan sam, usporim kad god očekujem takvu situaciju. Baš mi je nedavno devojčica izletela na šine, išao sam sporo i opet sam jedva uspeo da zakočim. Niko ne razmišlja da tramvaj ne može brzo da zakoči….”

Nekada su, kaže, ulice bile praznije, a tramvaji puniji.

“Radile su fabrike: “Beko”, “Kluz”, IMR, “21. maj”… Ja kada sam počinjao baš sam dobio da vozim za Rakovicu, i to u starom, “Đuro Đaković” tramvaju. Onda su stigli ovi češki tramvaji koji su za to vreme bili znaš kakvi… Danas su moderni “španci”. Udoban je, radi klima, ali navikao sam ja na ove”, priča Vukotić.

Kada je 1985. godine bio u Švajcarskoj kod rođaka, nagledao se i tramvaja koji danas voze Beogradom.

“Danas retko vozim “švajcarca”, jer ih na “petici” nema, a tu sam ja redovan. Dobri su, iako su veoma stari. Ali, mene zbunjuju komande – on nema pedale nego točak koji se okreće. Upravo tako su radili i “Đuro Đaković”, ali točak se okreće na suprotnu stranu. I sad meni ruka mahinalno ide kontra”, priča Vukotić.

Ljudi, ne dirajte crveno dugme

Dugme koje se nalazi na poklopcu mehanizma vrata kod čeških tramvaja je zapravo sigurnosna kočnica. Kada je neko od putnika pritisne, tramvaj naglo koči.

“Neki to urade iz neznanja, a neki namerno. Jednom umalo nisam izleteo sa sedišta zbog toga”, priča vozač.

“Dvojku” izbegava, voli “sedmicu”

Naš sagovornik kaže da najviše voli “sedmicu”, a najmanje – “dvojku”.

““Sedmica” je duga linija i prijatno mi je da sednem i vozim. A kod “dvojke” je problem početna stanica. Moram da stanem i čekam vreme, a onda me svi putnici gledaju”, kazao je Vukotić.

(Dnevne.rs /Kurir.rs/Blic/A.R. , M. B.)