Rešenje za kredite u švajcarcima koštaće 120 miliona evra, a deo iz budžeta platiće poreski obveznici! Čak i oni koji kredit nisu uzeli u životu

valuta

Foto: Dnevne.rs/Pixabay

Na primeru kredita od 50.000 evra. 2007. godine, kada je švajcarac vredeo 55 dinara, mesečna rata zaduženima u ovoj valuti iznosila je 25.750 dinara. Na isti iznos zaduženi u evrima plaćali su ratu 35.280. Tada je evro vredeo 80, a danas vredi 118

BEOGRAD – U Srbiji ceh “švajcarskog kreditnog ruleta” dostiže 120 miliona evra. Jedan deo će, preko budžeta, platiti poreski obveznici, pa čak i oni koji nisu uzimali nikakve kredite.

Nebojša Dugalić nikada nije glumio u “Mletačkom trgovcu”, ali je uloga dužnika obeležila njegov život. Poput Šekspirovog junaka, koji je kao garant za svoj zajam položio funtu mesa, za Dugalića je jedan odlazak u banku 2008. godine, simbolično rečeno, značio skidanje kože s leđa. On je jedan od oko 22.000 građana koji su se zadužili u švajcarskim francima, objavio je RTS.

Nebojša Dugalić se za Oko magazin priseća kako je doneo ovu odluku.

“Ne možemo svi da završimo sve fakultete i da znamo sve detalje. Pogotovo kada je u pitanju bankarstvo ili ekonomija. Onda je većina klijenata bila vođena istim principom: Ako vam neko nudi jedan isti proizvod sa dve različite cene, naravno da ćete izabrati jeftiniji”, kaže Dugalić.

Da to što se nudi kao jeftinije na kraju dužnike može da košta skuplje, upozoravao je tadašnji guverner Radovan Jelašić. Na opreznost prilikom zaduživanja u švajcarskoj valuti, upozorenja su stizala iz evropske, mađarske, hrvatske, ali i srpske centralne banke.

“Smatramo da ne bi bilo dobro da država dodatno podržava zaduživanje u švajcarskom franku, sem ako nas nisu informisali da ulazimo u monetarnu uniju sa Švajcarskom. Možda se i to desilo u međuvremenu”, ironičan je bio guverner Radovan Jelašić u proleće 2007. godine.

PATRIJARH SRPSKI IRINEJ ZAVODI RED U CRKVI! Nema PLJUVANJA VLASTI i PRIČE O KOSOVU, treba nam JEDINSTVO!

Bankari, sa druge strane, tvrde da su upozoravali. Zoran Petrović, predsednik IO jedne strane banke u Srbiji kaže su u banci na tu činjenicu ukazivali prilikom zaduživanja, kao i da je zbog toga taj kredit imao manju kamatnu stopu. Jer je bio više rizičan, pojašnjava.

Radovan Jelašić usmeno je upozoravao i odbio je sada da na ovu temu govori za Oko magazin. Kako je objasnio, sve što je imao da kaže rekao je pre 10 godina. I to nebrojeno puta.

I dok su iz Narodne banke Srbije tada stizala upozorenja, članovi vlade ohrabrivali su građane da se zaduže u švajcarcima.

Tadašnja računica

Ako se tada stan od 50.000 evra kupovao na kredit, uz subvenciju države na 30 godina, klijent je banci i državi na ime troškova kamate dugovao još 48.250 evra. Oni koji su istu nekretninu tada kupili na kredit, vezan za švajcarac, bili su dužni još 34.600 evra. Što je skoro 14.000 evra manje.

Duplirana rata

U praksi je to izgledalo ovako. Na primeru kredita od 50.000 evra. 2007. godine, kada je švajcarac vredeo 55 dinara, mesečna rata građanima zaduženim u ovoj valuti iznosila je 25.750 dinara. Na isti iznos zaduženi u evrima plaćali su ratu 35.280. Tada je evro vredeo 80, a danas vredi 118.

Danas, kada švajcarac vredi 105 dinara, rata je dužniku u ovoj valuti duplirana i iznosi 54.075 dinara. Dok onaj zadužen u evrima plaća manje – 52.038 dinara. Nevolja je u tome što zaduženima u švajcarcima rata danas vredi kao cela plata.

Rešavanje ovog problema, prema računici predsednika Vučića koštaće 120 miliona evra. Dakle, jedan deo platiće poreski obveznici, pa čak i oni koji nisu uzimali nikakve kredite.

“Dužnici u dinarima i evrima plaćali su dugi niz godina kamate koje su bile veće od kamata na kreditima u francima, pa bi normalno mogli da postave pitanje zašto mi ne dobijemo neku pomoć, da li ćemo da pomažemo samo jednu kategoriju dužnika ili ćemo sve dužnike da pomažemo, s čijim novcima ćemo te razlike pokrivati”, kaže nekadašnji guverner Dejan Šoškić.

Kardiovaskularni hirurg doktor Emir Solaković tvrdi: Žena mora svako jutro da pojede ovo kako bi bila zdrava i mršava! (VIDEO)

Hrvatske banke je rešavanje ovog problema koštalo milijadu evra. Ali su one zbog toga tužile hrvatsku državu pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Vašingtonu.

U Mađarskoj je ceh bio mnogo veći i iznosio devet milijardi evra. Za Viktora Orbana i bivšeg hrvatskog premijera Zorana Milanovića, problem nije bio samo ekonomski. Jer su u ovim zemljama tamošnji građani masovno uzimali stambene kredite u švajcarcima.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković prethodno je već nudila četiri rešanja zaduženima u švajcarcima.

Ekonomisti kažu da su se zaduženi u švajcarcima kockali.

(Dnevne.rs/Izvor: Kurir.rs/RTS/Oko magazin/Anica Telesković)