FATALNIJI OD SPOLJNE AGRESIJE: Sukob crkve i države bio bi opasan po Srbiju!

crkva

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Za srpski narod crkva nije obična institucija, već institucija koja za razliku od države ima kontinuitet. Stoga bi sukob crkve i države, dva stuba srpskog identiteta bio fatalan, fatalniji od spoljne agresije.

Kada dođe do trzavica i razmimoilaženja u ključnim stavovima između crkvenih otaca i državnog vrha, pogotovo ako se radi o vrhunskom nacionalnom interesu kao što je Kosovo i Metohija (KiM), to ne da ne može da ostane neprimećeno u javnosti, već izaziva buru i podstiče sumnje.

Nedavna polemika između pojedinih jerarha SPC i pripadnika srpskog državnog vrha iznova je podstakla polemike o odnosu crkve i države. Međutim, ona je nadišla dosadašnje slične rasprave zbog jedinstvene teme o kojoj do sada između SPC i države nije bilo neslaganja — Kosovu i Metohiji.

HRVATI TRAŽE DA SE VUČIĆU ZABRANI ULAZAK U HRVATSKU: Nećete verovati koji su rezultati glasanja na internetu

Jedinstvo je sada, naizgled i retorički narušeno i postavlja se pitanje koliko sukob crkve i države može da ugrozi srpsku poziciju, kada je u pitanju odbrana nacionalnih interesa.

Svaka podela i svako izostajanje podrške slabi nacionalni interes, mišljenja je istoričar akademik Ljubodrag Dimić. Crkva se devedesetih godina vratila na scenu, pa i na političku scenu.

„Imamo tu tendenciju da crkva iskazuje svoje političke stavove. Imamo situaciju da se stavovi državnog vrha sa stavovima SPC samo delom poklapaju. Oko pitanja Kosova ostalo je nedorečeno šta je razgovarano sa patrijarhom, ali svaka podela slabi pregovaračku poziciju“, kaže Dimić.

Na subjektima kao što su crkva ili naučne institucije su da daju mišljenje o nekom problemu, dodaje on, ali političku odluku donose političari.

„Mi možemo samo da im kažemo da ih hranimo pouzdanim činjenicama, znanjem, procenama, ali odluku donose političari. Onog trenutka kada neko drugi pokuša da donosi odluke, tek tada smo u problemu“, zaključuje.

„Mi možemo samo da im kažemo da ih hranimo pouzdanim činjenicama, znanjem, procenama, ali odluku donose političari. Onog trenutka kada neko drugi pokuša da donosi odluke, tek tada smo u problemu“, zaključuje.

predsednik

Foto: Tanjug/Sava Radovanovic

„Za nas crkva nije obična institucija, to je naša bazična institucija, možda i starija od države. Kada se radi o državi, imali smo diskontinuitet, a kada se radi o crkvi, imamo kontinuitet od srednjeg veka. Znači, čuvar naše nacionalne tradicije u većoj meri je crkva nego država i sukob između ta dva stuba srpskog identiteta bio bi za nas fatalan, kako po pitanju Kosova, tako i posle, jer u tom sukobu niko ne bi mogao da pobedi, a on bi se otrgao kontroli i dugo bi nas razjedao i uništavao“, smatra Anđelković.

Sukob crkve i države on vidi kao veću opasnost nego što je strana agresija. I crkva i država moraju da izbegnu sukob, jer na to nemaju pravo, kategoričan je Anđelković.

Bez obzira na povremene varnice, Anđelković veruje da se na čelu i crkve i države nalaze nacionalno odgovorni ljudi, koji neće dozvoliti da crkva i država budu uvučene u sukob.

Sa druge strane, napominje on, javnost mora da zna da je onaj ko izaziva sukob opasnost za srpske interese i da mora da se stane na stranu onoga ko je u tome pasivan, odnosno u defanzivi.

AMERIČKA ISPRUŽENA RUKA: Šta Tramp očekuje od Srbije i čega se Albanci pribojavaju

Odnosi SPC i države imali su trzavice i ranije, pogotovo tokom devedesetih godina. Tada je kao grom odjeknulo saopštenje Sabora SPC, u kome se crkva založila za obnovu monarhije. Pojedine vladike, poput Amfilohija i Atanasija, nalazile su se u prvim redovima kada su studenti u zimu 1995-1996. godine demonstrirali protiv izborne krađe, a sâm patrijarh Pavle predvodio je litiju koja je probila policijski kordon u beogradskoj Kolarčevoj ulici.

Ne bi trebalo zaboraviti ni da je neposredno pre i nakon NATO agresije 1999. godine tadašnji vladika raško-prizrenski Artemije bio jedan od glavnih političkih vođa Srba sa KiM, a da je na njega tadašnja srpska vlast (koalicija SPS — JUL — SRS) gledala kao na političkog konkurenta.

Patrijarh

Foto: Fonet

Posle 5. oktobra između novih vlasti i crkve nije bilo značajnijih sukoba, osim onog izazvanog odbijanjem crkve da, zbog raskola u Makedoniji, dozvoli proslavu makedonske državnosti u manastiru Prohor Pčinjski. Oko glavnih nacionalnih i državnih pitanja crkva i država su u načelu bile saglasne.

(Dnevne.rs/Izvor: Nikola Joksimović, rs.sputniknews.com)