BEOGRAĐANINU NIKOLI DRAGANIĆU SU ZABRANILI IZVOZ SOKOVA ZBOG ETIKETE NA ĆIRILICI: Proradio mu je SRPSKI INAT i tad mu se život PREOKRENUO (FOTO)

proizvodi

Foto: privatna arhiva

Za mene kažu: “Blago njemu, uspeo je preko noći”, a ne znaju da je meni za uspeh preko noći trebalo skoro dvadeset godina, poručuje ovaj Srbin

Beograđanin Nikola Draganić, od nedavno malinar iz Dragačeva, nije protestovao kada je cena malina pala na 60 dinara, nego je tonu svog voća pretvorio u sokove, džem i liker i tako zaradio deset puta više nego što bi prodajom malina.

 Na taj način su uglavnom ljudi i saznali za njega. Kaže za sebe da je urbani mladić nemirnog duha kao i što je bio oduvek.

Naime, kada je Nikola ugovorenu količinu soka trebalo da proda lancu prodavnica vlasnik mu je zamerio što je etiketa na ćirilici.

Neću da je menjam i neću da ti prodam – rekao mu je Nikola i 1.000 flaša soka nije našlo svog kupca.

Međutim, to nije trajalo dugo jer je zbog samog kvaliteta soka krenula prava pomama, a niko se od kupaca nije bunio protiv etikete na ćirilici.

Nikola je odrastao u Beogradu na Voždovačkom asfaltu, i kako kaže, družio se sa mangupima. Svoje prve pare zaradio je prodavajući voće i povrće na pijaci u “Jerkoviću”. Kasnije se posvetio sopstvenom biznisu.

Rano sam počeo sa svojim biznisom, uzgojem japanskih preplica. Bio sam klinac, imao sam devetnaest godina i verovao sam u taj posao kada niko nije. Današnja omladina je veoma statična, nema petlju da krene u sopstveni biznis. Želim, da na svom primeru pokažem, da su i nemoguće stvari moguće, ako imate volju, želju za radom i verujete u to što radite. San nije nešto što vidite tokom spavanja, već ono što vam ne dozvoljava da spavate, priča Nikola za Espreso.

Kako nam je objasnio, uspeh koji je postigao nije se desio “preko noći”.

Za mene kažu: “Blago njemu, uspeo je preko noći”. A ne znaju da je meni za uspeh preko noći trebalo skoro dvadeset godina. I dok su moji vršnjaci izlazili po klubovima ja sam radio, non-stop sam radio. Uspeh nije slučajnost. To je težak rad, istrajnost, učenje, obrazovanje, požrtvovanost i najvažnije ljubav prema onome što radimo, objašnjava on.

Novac od prepelica ulagao je u druge poslove, a sada osim prepelica prodaje i njihovo meso, jaja, dimljene prepelice, marinirana jaja… Pored toga, pravi kaveze za prepelice i koke, a počeo je i sa proizvodnjom inkubatora za jaja.

Pravim ceđeni sok od stare autohtone jabuke budimke i kožare, koje jako dosta ima na području Dragačeva gde sada živim. Somborska kaporka je rasa kokošaka za koju država daje subvencije, jako je zahvalna za čuvanje i moje trenutno jato broji 70 ptica. Pre dve godine sam posadio maline. Kada je cena bila jako niska, kao ove godine, nisam želeo da predajem hladnjačarima nego sam uložio još jedan atom snage i napravio gotove proizvode. Nisam video svrhu izaći na ulicu i štrajkovati, objašnjava Nikola i dodaje:

– Kao što znate, jedan trgovinski lanac zbog moje etikete na ćirilici nije želeo da prodaje moj sirup. Zasmetala mu je etiketa i ako smo se u napred dogovorili da kupi celu količinu soka od mene. U tom trenutku se nisam brinuo za sebe. Pomislio sam: “Čekaj, ja ne moram da mu dam, ne zavisim od toga ali šta će da rade oni ljudi koji nemaju izbora?”. Danas te uslovljava sa etiketom, sutra cenom, i tako dalje. Odgovorio sam mu putem društvenih mreža: “Moju etiketu neću menjati, makar ne prodao ni jedan jedini litar”, ispričao nam je Nikola.

U njemu je zatim proradio srpski inat, ali ga je probudio i kod ostalih. Munjevito je počeo da dobija porudžbine baš za taj sok.

Videvši da neće imati dovoljno za sve, Nikola je sav sok prepakovao u manju ambalažu i poklonio, kao uzorak, svim ljudima koji su mu naručili.

Kao diplomirani ekonomista smatrao je da je to dobar potez, a ove godine će sve pokloniti, pa će mnogo ljudi dobiti priliku da ga proba, a tek sledeće godine Nikola očekuje neku konkretnu zaradu.

Sok od malina, domaća proizvodnja
Sok od malina, domaća proizvodnjafoto: Privatna arhiva
Malina
Malinafoto: Privatna arhiva

Zašto je otišao iz Beograda za Guču?

Domaće voće
Domaće voćefoto: Privatna arhiva

Te, 2009 godine, desile su se velike promene u mom životu. Rodio mi se sin Marko, izgubio sam posao u firmi u kojoj sam dugo i pošteno radio, majka mi je ostala trajni invalid, kuća, okućnica, zajedno sa farmom prepelica, potpuno je izgorela. Nisam imao izbora, otišao sam sa suprugom kod njenih da tamo živimo. Neko bi rekao od nule, ja kažem iz minusa, objašnjava on.

Nikolina farma prepelica
Nikolina farma prepelicafoto: Privatna arhiva

Na pitanje koji mu je bio najteži trenutak u životu i radu, Nikola nam je objasnio, ali i jasno poentirao na kraju.

Imam prijatelje koji imaju na žalost bolesnu decu, imam prijatelje koji ne mogu da imaju decu, imam prijatelje koji su izgubili sebi najrođenije. Kada malo bolje razmislim, nisam ni imao najteži trenutak u životu… Kada vam se neko požali da ima problem pitajte ga da li su svi živi i zdravi, ako potvrdno odgovori, on onda i nema problem, objasnio je Nikola.

Za kraj, svima je poručio da treba da rade ono što ih čini srećnim jer kako kaže, čovek ne može da utiče da li će biti bogat, ali samo od njega zavisi da li će biti srećan.

(Dnevne.rs /Izvor: espreso.rs)