ZORAN KESIĆ o državi, najsmešnijem momentu u 2016., željama

Zoran

Foto: Printscreen/instagram

Pamtim samo srećne dane, kaže voditelj i jedna od autora popularne emisije “24 minuta sa Zoranom Kesićem” koja će večeras (21.00) u okviru novogodišnjeg programa televizije B92 doživeti jubilarno stoto izdanje.

Slavimo 100. epizodu, slavimo Novu godinu, slavimo što smo preživeli ovu staru i slavimo što konačno imamo četiri fantastične dame u našem studiju! To je Fantastična četvorka naše novogodišnje “Zlatne šolje 24 minuta”: Mirjana Karanović, Ida Prester, Tamara Skrozza i Biljana Srbljanović. Sa njima ćemo komentarisati najsmešnije, najbizarnije, najluđe izjave i trenutke iz naše živopisne društveno političke scene. Biće tu sigurno i neki glumci, pesme, neka deca, neki hor i možda penzioner, Arapin i medved. I Sergej Trifunović – priča Kesić za “Blic TV magazin”.

[adsenseyu4]

Po čemu ćete pamtiti 2016?

– Upravo mi se dešava jedna od najlepših, a svakako najčarobnijih stvari ove godine. Moram da se pohvalim da sam napisao scenario i režirao predstavu za decu i detinjaste odrasle “Čarobni kliker”. Izvodi se u igraonici “Kliker” na Dorćolu. U predstavi glume Sofija Juričan, Iva Stefanović, Vaja Dujović, Radomir Nikolić, Osman Ahmed i pas Džoni Fabio. Glumim i ja, kako znam i umem. Fantastičan je osećaj dobiti aplauz od malih ljudi u prvim redovima, izazvati njihov smeh na mestima u predstavi na kojima si se pitao “da li će ih ovo nasmejati”. Pre svake predstave u bekstejdžu se moja glumačka ekipa i ja pozdravimo košarkaškim pozdravom, a posle predstave se nasmejani i znojavi grlimo i ljubimo i čestitamo. Mislim da je ovaj naš mali “Čarobni kliker” početak jednog divnog prijateljstva i kreativne saradnje. Ko zna gde će sve ovo da nas otkotrlja.

Pričali ste o brojnim temama kada i nije bilo preporučljivo. Kada je bilo najrizičnije do sada?

– Pamtim samo srećne dane. Ali ako baš insistirate, evo vam teme iz poslednje epizode. Peticija da se novac od novogodišnjih koncerata na trgovima usmeri za lečenje dece. Mogli smo elegantno da zaobiđemo tu nezgodnu i bolnu temu i niko ne bi to ni primetio. Ali uspeli smo da, u okviru naše male redakcije, što kažu političari, “zauzmemo zajednički stav” i eto ga u mom subotnjem monologu. Našim stavom da ukidanje koncerata, pa dalje ukidanje festivala – Festa, Bitefa, Bemusa itd., nikako trajno ne rešava problem i da smo protiv toga, rizikovali smo da navučemo gnev gledalaca koji bi nas proglasili “mrziteljima dece” ili ne znam čime već. Mislim da je neophodno da se svim mogućim načinima država primora da uradi svoj posao i pronađe način da obezbedi lečenje naše dece. Sve naše dece. I da taj zadatak treba da bude prvi na listi prioriteta. Čak i pre rekonstrukcije “migova”. Država nas je navikla da od nje nećemo dobiti očekivanu pomoć. E, pa trebalo bi mi nju da nateramo da radi svoj posao. A narodu koji ima tačno toliko para za flašu pića i besplatan koncert na trgu ne treba oduzimati tu priliku da se zabavi. Koliko god i meni, a verovatno i potpisnicima peticije, zabava uz Brenu i slične bila sve samo ne zabavna.

Kada biste napravili svoju top listu od tri aktera u najsmešnijim situacijama, šta bi to bilo?

– Pošto nas tek očekuje mukotrpan posao prikupljanja inserata iz prethodne godine, ne usuđujem se sad da pravim nikakvu top listu. Evo zato jednog utiska koji mi je u svežem sećanju. Smešno je kako premijer Vučić zadivljeno gleda one ruske Migove. Okice mu blistaju, poskočio bi od sreće, on čak i nežno potapše avion po krilu. Kao dete u prodavnici slatkiša. Ili penzioner u mesari. E vidite, a meni je tu najsmešnije što prepoznajem veštačku ushićenost, nekakvu namensku TV euforiju, primenjeni optimizam. A tek je urnebesno kada shvatiš da gledalac uopšte nije svestan da je reč o glumi. O koliko smeha u našim životima, radost prava.

[adsenseyu1]

Koliko često vam se čini da se borite s vetrenjačama?

– Uskoro ću pasti u depresiju. Stiže nam zimski raspust. U početku raspusta sve je super, prepustim se lenstvovanju, više vremena provodim sa porodicom i prijateljima, otputujemo negde, pročitam neke knjige, pogledam neke nove serije, ali kako se približi nastavak rada na “24 minuta”, ja upadnem u bedak. Pa ko će sad opet da se bavi politikom i političarima!? Opet da kreativnu energiju trošim na kojekakve Dačiće, Vučiće i ostale Vuline. Opet o nekim Šutanovcima, Čedama, opet o jalovoj opoziciji. Opet preletači, opet tabloidni užas, opet lažna obećanja, patetika, zamena teza. Veliki je to stres za nežnu poetsku dušu poput moje. Ipak, ekipa me uvek podigne iz depresije. Moji njuzovci i naš reditelj Saša Saničanin mi lupe par šamara, to me fino iznervira i ponovo sam spreman da grizem.

Šta biste poručili našim političarima u 2017. godini?

– Puno zdravlja, pre svega mentalnog. Možda bi to značajno uticalo na pad popularnosti naše emisije, ali bilo bi lepo kada bi nas političari malo oslobodili svog konstantnog prisustva u našim životima. Ajde malo radite svoj posao bez da nas stalno podsećate koliko vredno radite.  Ajde da se podrazumeva da raskrsnica treba da ima semafor, a ne da se postavljanje semafora predstavlja kao fenomenalan uspeh vlasti. Ajde prestanite da se folirate da ne znate ko je “kompletni idiot” iz Hercegovačke, jer podsećaćemo vas na to i naredne godine.

Šta priželjkujete u novoj godini?

– Ćerku. Smislio sam i originalno super kratko ime, jer to je sad moderno. Ea! To bih voleo. Eu Kesić. Još uvek doduše nisam sa suprugom otvorio sva poglavlja vezana za Eu.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor:Dafina Dostanić,Blic.rs)

[adsenseyu2]

1 Comment on "ZORAN KESIĆ o državi, najsmešnijem momentu u 2016., željama"

  1. fq6d5R Really appreciate you sharing this blog post. Will read on

Comments are closed.