SLOVENSKA TRADICIJA: Najlepša imena NAŠIH predaka

pogled

Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay

Prema slovenskoj tradiciji, dete je postajalo član zajednice kada bi napunilo sedam godina. Dešavalo se da tada, prilikom obreda uvođenja u svet odraslih, dobije i novo ime koje bi odgovaralo njegovom karakteru, osobinama koje ima ili kvalitetima za koje bi roditelji i pleme videli u njemu.

Čak i ako dete ne bi imalo neke izražene (ili pohvane) osobine, dobijalo bi “slavno” ime koje bi ga podsećalo na osobine koje nema, ali kojima treba da teži.

[adsenseyu4]

Zato su kod Starih Slovena najrasprostranjenija bila tzv. “dvočlana imena”, sastavljena od dve poželjne osobine ili karakteristike. Ovo su neka od tih imena:

Beloslav – Belina, simbol čestitosti, a slav označava Slovena

Višeslav –  Da bude više slavan od predaka Gosterad –  Gostoljubiv

Darko – Onaj koji daruje

Žiroslav – U slavu hrastu koji je bio sveto drvo kod starih Slovena

Zor – Sila, snaga

Ivša – Slovensko svešteno drvo (odavde izvedena još i imena Ivko, Ivček, Ivo…)

Jaroslav –  Koji slavi Boga Jarila

Tvrtko – Tvrd

Perun – staroslovenski Bog groma, vrhovni bog

[adsenseyu1]

Ženska slovenska imena:

Borislava –  Ratnica

Vitomirka –  Miroljubiva gospodarica, moćnica

Gradislava – ona koja gradi slavu

Daliborka –  daleka borba

Žarka – žar, ona koja je vatrena

Ljudmila – ona koja je mila ljudima

Mladenka –  da uvek bude mladolika

Ozrenka –  ona koja je oštrog pogleda

Svetlana –  svetla, čiste duše

Čedna – čista, časna.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /balkanspress.com/Izvor:Dnevno.rs)

[adsenseyu2]