POTRESNA I TUŽNA PRIČA: Cela Jugoslavija je obožavala, A UMRLA JE NAPUŠTENA I BOLESNA

Split

Foto: printscreen

Pre 11 godina umrla je splitska glumica Zdravka Krstulović, hrvatska  televizijska i filmska glumica koju su uloge u nekim TV-serijama proslavile u čitavoj bivšoj državi. Ipak, hrvatskoj publici ostala je u sećanju po veličanstveno odigranim ulogama Anđe Vlajine u ‘Našem malom mestu’ i Violete u ‘Velom mestu’. Zdravka Krstulović rođena je u Splitu 30. 1940. godine. Kako je sama govorila, odrasla je u Varošu, starom delu Splita, a  kuća u kojoj su roditelji živeli zajedno s dedom i bakom, bila je udaljena od pozorišta stotinjak metara. Zato su malu Zdravku vrlo često vodili na predstave.

“Odmah sam se zaljubila u pozorište, pa sam čak kao devojčica počela pohađati satove baleta kod Ane Roje, a roditelji su me bili upisali i u muzičku školu, pa sam učila da sviram klavir”, ispričala je Zdravka koja je takođe pohađala i maturirala u Klasičnoj gimnaziji u Splitu. Prvi put na pozornici se našla u 1. činu opere ‘Karmen’ kad je imala tek 11-12 godina.

Izvukli su ju iz muzičke škole i odveli da učestvuje kao dete u horu dece koja pevaju u jednoj sceni opere. “Koju godinu kasnije, s 14, ponovno sam statirala kad su postavili ‘Aidu’ na Peristilu. Tad sam već pohađala i privatno satove pevanja koje je držao jedan stariji splitski učitelj, pa sam dobila i osnovna znanja iz te veštine, što mi je kasnije pomoglo u raznim ulogama”, ispričala je Zdravka Krstulović.

Prvu ulogu dobila je u predstavi ‘Pustolov pred vratima’ pa iako su ju nagovarali da počne glumiti bez formalnog obrazovanja, Zdravka je ipak 1961. godine upisala Akademiju i diplomirala glumu 1965. Velike lepote, graciozna i profinjena, odmah je postala stipendista splitskog kazališta i ušla u stalni angažman HNK gdje je odmah počela glumiti u većini predstava. Uloga Mare u predstavi ‘Kate Kapuralica’, donijela joj je i Pvomajsku nagradu SR Hrvatske.

1971. godine odlučila se za status slobodne umetnice u kojem je ostala idućih sedam godina. Ipak, već tad u svojim su ju predstavama željeli videti najmoćniji redatelji tog vremena, poput Bojana Stupice, Marka Forteza i Aleksandra Glovackog. Kako je jednom rekla: “Meni novac ništa ne znači. Ja nisam starleta, lepotica čije vrijeme traje 2-3 godine pa u tom roku mora ugrabiti što više. Moje su ambicije mnogo veće jer sam uverena u svoj talent.” U to vreme živela je u Zagrebu i igrala u ITD-u i Teatru u gostima, onda se 1978. vratila u rodni grad.

U međuvremenu se i udala. Suprug joj je bio Ivan Kapetanović, s kojim je dobila ćerku Ivanu. O majčinstvu je govorila s mnogo sreće iako brak s Kapetanovićem, kasnije velikim poduzetnikom i biznismenom, nije potrajao. U vrijeme kad je rodila ćerku, Zdravka je bila u zenitu – išla je iz uloge u ulogu, od kazališta, do TV-serija. Ipak, o rođenju ćerke je tad rekla:

“Moram priznati da pre Ivaninog rođenja nisam bila od onih žena kojima je nedostajalo dete. Nikad nisam pomislila da ću kroz dete postići neku životnu punoću. Moja zanesenost teatrom i ulogama bila je tolika da sam mislila da već živim punim životom. I onda kad sam dobila Ivanu, shvatila sam koliko sam bila u zabludi. Dogodilo se pravo čudo – kad sam ju prvi put videla s crnom dugom kosom, shvatila sam što je to prava ljubav, izvan razuma i izvan bilo kakve definicije. Dogodila se najdublja moguća ljubav.” Kako je rekla, uspešno je uskladila majčinstvo i blistavu karijeru zahvaljujući i njezinoj majci koja joj je pomagala oko čuvanja deteta. Tokom karijere dobila je mnoge nagrade od Godišnje nagrade grada Splita, pa do tri Nagrade Hrvatskog društva dramskih umjetnika, a ušla je i u 10 najboljih hrvatskih glumica svih vremena. Onda se potkraj 90-ih počelo pričati o njezinoj bolesti. Zdravka Krstulović naglo se povukla iz javnog života, a saznalo se da boluje od Alcheimerove bolesti. Ženi koja je ceo živog živela od filmskih uloga ova je bolest bila pravo prokletstvo.

SRPSKA MAJKA NIKAD HRABRIJA: “Ne bojim se odlaska na Kosovo”! Moja misija su..

Naime, poznato je kako Alcheimerova bolest počinje gotovo neprimetno. Bolesnik počinje zaboravljati retko spominjana imena ljudi ili pojmove koje retko koristi u govoru. Kako bolest napreduje, pacijenti ubrzo imaju poteškoće u čitanju i pisanju te u govoru teško pronalazi riječi. S vremenom se ne seća ni imena svojih bližnjih, teško se snalazi u prostoru, a menja im se karakter i ponašanje te postaju uznemireni i depresivni.

Niti godinu dana kasnije novine su počele pisati kako ju njena ćerka Ivana i zet fizički maltretiraju, a priče su se temeljile na onome što su vidjeli susedi. Naime, zbog bolesti Zdravka je znala otići od kuće, pa je tako jednom prilikom nekome rekla da su masnice koje ima, posledica nasilja. Tek dve godine kasnije Ivana i suprug Blaž Davidović imali su priliku ispričati svoju priču. Kroz suze Ivana je rekla da su ju tim tekstovima novinari zapravo proglasili monstrumom, zbog čega ju je, kako je rekla, okolina osudila, a majčini prijatelji prestali pozdravljati.

BRENA ZAVRŠILA U BOLNICI! Pevačici odmah urađen SKENER GLAVE

Ne samo da se morala brinuti za bolesnu Zdravku, koja je, zbog teške bolesti, gubila pojam o događajima, prostoru i vremenu, nego su joj socijalne službe, nakon svega, oduzele pravo brige o rođenoj majci. Porodična agonija potrajala je tri godine. Zdravku Krstulović smestili su u Varaždinske toplice, gde je na kraju i umrla 5. prosinca 2003. Ostale su njene nezaboravne  uloge, koje teško da će iko odigrati bolje od nje.

(Dnevne.rs/Espreso.rs/Izvor: Express.hr)

Be the first to comment on "POTRESNA I TUŽNA PRIČA: Cela Jugoslavija je obožavala, A UMRLA JE NAPUŠTENA I BOLESNA"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*