ISPOVEST ALEKSANDRA BERČEKA: Bio je teška SIROTINJA, a otac ga je zbog OVOGA prijavio POLICIJI

glumac

Foto: Youtube printscreen/RTS TV lica, kao sav normalan svet – Zvanični kanal

Proslavljenji srpski glumac Aleksandar Berček ne govori često u javnosti o svom privatnom životu, te se o njegovom odrastanju, roditeljima i karijeri jako malo zna.

Jednom prilikom u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”, popularni srpski glumac ispričao je detalje o svom životu.

– Mene su kad sam bio mali roditelji samo trebali da nahrane i obuku. Posle sam shvatio da sve moram sam. U Beograd sam došao 1969. godine i odmah sam se osamostalio. To je bilo neko sretno vreme, pa su bile stipendije. Ja sam imao tri – ispričao je tom prilikom Berček.

U istoj emisiji naš poznati glumac pričao je i kako je kao student imao više para nego njegov otac u penziji:

– Ja sam posle druge godine, doduše radio sam i jedan film, kupio polovnog fiću. Doteram ga kući a moj otac koga su zvali Lala milicajac kaže:

OPOMINJALI SU ME DA O OVOME NE PRIČAM! Profesor dr Nestorović: Koliko i kako zarađuju privatni lekari, sve o CENAMA PREGLEDA..

– Čime si ovo došao?

– Autom.

– Čiji je ovo auto?

– Moj.

– A ne može to tako.

I sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Dođu dva policajca koje znam, naši prijatelji. Ali sve je bilo službeno:

– Druže saobraćajnu pokaži…

Kažu mom ocu:

– Lalo, njegov je lepo piše ovde.

– Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim, a on student, ne znam ni šta studira.

Kako Berček priča, iako je kao student počeo lepo da zarađuje, kako dete je bio jako siromašan, pa zbog neuhranjenosti nije mogao da upiše školu koju je želeo.

STIGLA KAZNA ALBANCA KOJI JE BRUTALNO NAPAO TURISTE I RAZLUPAO IM AUTO: Vlasti mu buldožerom sravnile restoran sa zemljom! (VIDEO)

– Pošto smo bili teška sirotinja, a sirotinja ide u vojne škole, ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavljivao i dva puta me odbiju zbog neuhranjenosti. Doduše, tamo su, na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi možda su procenili koliko bih bio poslušan, pa me nisu primili. Elem, takmičio sam se u recitovanju u Žablju. Govorio sam Jesenjina i tu me je publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem treće mesto – priča Berček.

O današnjem stanju među glumcima, i svom odnosu prema publici ovako je rekao:

RODITELJI IGNORIŠU SIMPTOME: Decu iz Srbije sve više pogađa ova bolest!

– Kad se dogovore malo reditelji, malo novinari, malo kritičari mogu da naprave zvezdu od koga hoće. Možda ste primetili, ali ja se nikad ne klanjam publici. Nisam se klanjao ni kao student. Dobro ima kolega koje vole da tako produže aplauz, pa se klanjaju do zemlje crnice. Ali ako sam ja taj neki posao radio i uradio ga dobro, a vi došli da me gledate i aplaudirate mi, što bih se ja klanjao, ako sam već dobro posao uradio. Kad sam sve uradio, vi me terate da vam se još na kraju i klanjam. Mislim da to nije u redu…. – ispričao je Berček

         

(Dnevne.rs/Izvor: Srbija Danas.com)