HOLANĐANIN I NEMICA SA DECOM ŽIVE U SELU KRAJ ŠAPCA: Obrađuju zemlju kao naši preci i svima šalju SNAŽNU poruku!

njiva

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

Na oko dva i po hektara proizvode više od 50 vrsta povrća i voća, među kojima su i jagode, šljive, žitarice. Gaje autohtone krave buše i autohtone balkanske koze, dobijaju visokokvalitetno mleko, koje prerađuju u razne vrste sireva, jogurt, kajmak, puter i mlaćenicu.

Oni su Boudewijn Kegels i Vivien Scheidler, Holanđanin i Nemica koji sa svojom decom Karlom Rubinom i Antoninom Vidarom žive u selu Jalovik između Šapca i Koceljeve, tačnije pored Vladimiraca.

Kraće rečeno, ovo je Priča sa dušom o Bouu i Viv, čoveku rođenom u Holandiji i ženi poreklom iz istočne Nemačke (bivša DDR), koji su se upoznali u Pragu, a koje je život doveo na Balkan. Nakon četvorogodišnje praktične edukacije za biološko-dinamičku poljoprivredu Viv se preselila u Srbiju i volontirala tri godine na jednoj farmi u Meljaku.

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

Kasnije je radila nekoliko meseci kod Milene Tatar na Kosmaju, da bi 2008. sa Boudewijnom pokrenula biodinamičku farmu IVA-Farm u Jaloviku.

NEPREŽALJENA LJUBAV ZDRAVKA ČOLIĆA IZ MLADOSTI: Susreo se sa njom posle rata prvi put (FOTO)

Sećaju se da su ih seljani lepo dočekali kada su stigli u ovo selo, i u šali otkrivaju da meštane od tada, posle odluke dvoje stranaca da se ovde nastane, ništa više ne može da iznenadi.

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

“Naša deca vole da budu na selu, jer rastu u najprirodnijem okruženju uz životinje, biljke, šume i livade. Na farmi živimo Bou, ja, deca i volonteri iz međunarodnih mreža Helpx i Workaway. Tu su i studenti iz Srbije za koje organizujemo domaću praktičnu obuku za organsku i biološko-dinamičku poljoprivredu kod nas na IVA-Farmi i na drugim farmama u Srbiji, Hrvatskoj i Nemačkoj.”

Ukupno obrađuju 15 hektara poljoprivrednog zemljišta, a vlasnik njihove farme je fondacija koju su sa saradnicima osnovali 2010. godine. Dan počinju zajedničkim buđenjem uz kafu ili čaj i jutarnje priče. Oko 7 sati kreću sa hranjenjem životinja, premeštanjem mobilnih ograda, sipanjem vode, mužom i preradom mleka i zalivanjem rasadnika. Proizvode prodaju udruženo sa drugim malim proizvođačima subotom od 11 do 18 sati na farmi i kroz sistem kućne dostave u Beogradu.

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

“Poljoprivredu volimo zbog povezanosti čoveka sa svim životnim i kosmičkim silama. A kroz uporan fizički rad, često i preko naše granice, postižemo jak unutrašnji razvoj naših duša – priča mi Viv, koja je u Nemačkoj studirala indijsku filologiju, istoriju umetnosti i nauku religije.

Završila je četvorogodišnju stručnu zanatsku edukaciju za organsku i biološko-dinamičku poljoprivredu.  Najveći deo detinjstva provela sam u bašti mojih roditelja i u šumama i na livadama.

Od 14. godine tokom svakog letnjeg raspusta po osam nedelja sam volontirala na organskim farmama. Bou je studirao arhitekturu, industrijski dizajn i filozofiju”, objašnjava za Priče sa dušom.

Kako su i zbog čega odabrali baš Jalovik?

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

“Ovo predivno selo nalazi se svega 75 km zapadno od Beograda. S jedne strane imamo tržište koje nam je veoma blizu, a s druge – pravo poljoprivredno selo sa tradicijom.

Moj način shvatanja umetnosti leži u tome da se čovek probudi na čudnim kontradikcijama. Jalovik – jalovo – a, u stvari plodno i zdravo.

Biološko-dinamička poljoprivreda sigurno nije jedini razlog našeg izbora ove lokacije”, kažu.Šta je u stvari biodinamička poljoprivreda?

To je proizvodnja koju su praktikovali naši preci – da imanje, koliko god je to moguće, bude samodovoljno i da nema upotrebe hemije i pesticida. Mora postojati uravnotežen odnos između broja životinja na imanju i poljoprivrednih površina, kao i raznolikost kultura.

Štetočine se uklanjaju prirodnim sredstvima, a uzgoj stoke mora biti što više na otvorenom, a broj grla odgovarati veličini imanja. Tu su i pripreme polja i komposta, kao i korišćenje mesečevog setvenog kalendara.

U Srbiji je biološko-dinamička poljoprivreda još uvek u dalekoj budućnosti.

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

Zbog toga sarađujemo sa domaćim proizvođačima, koji koriste tradicionalne načine proizvodnje, a kada im objasnimo biodinamičke metode na savremen i razumljiv način, sve im postane jasnije, kažu u ovoj porodici.

FOTO: PRICESADUSOM.COM/PRIVATNA ARHIVA

“Prednosti života na selu su velike. Pogotovo za decu. Ovde ima mnogo prostora i slobode i prostora za razvoj slobodne mašte. Od svačega se nešto napravi, igračke postanu dosadne i nepotrebne.

Najveća prednost je njihovo zdravlje. Jer, ovde stalno imaju sveže pomuženo sirovo mleko i zdrave samonikle biljke koje sami mogu da uberu i naprave sebi obrok”, poručili su ovi vredni ljudi iz Jalovika.

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor:pricesadusom.com/Nenad Blagojević)