BIO JE BOEM MEĐU SPORTISTIMA I GENIJE: Njegov tragičan kraj u 27. godini potresao je sve od Vardara do Triglava

skijanje

Foto: printscreen

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji je bljesnula mlada skijaška zvezda Rok Petrovič.

Sin čuvenog Krešimira Petroviča, naučnika iz Ljubljane, brzo je pobrao simpatije ljubitelja zimskog sporta, ali i dama od Vardara pa do Triglava.

Petrovič se nije ponašao po uobičajenim standardima za tadašnje jugoslovenske prilike. Način razmišljanja, stil oblačenja, frizura, osmeh… učinili su ga velikom zvezdom.

Rok Petrovič je rođen 5. februara 1966. godine u Ljubljani. Prema sopstvenom priznanju, za profesionalni sport se opredelio kada je imao devet godina.

“Bila je to moja prva velika odluka u životu. Meni je skijanje bilo ispred mnogih drugih stvari.”

Sa samo 17 godina je postao omladinski prvak sveta u slalomu održanom u Sestrijereu.

Specijalista za slalom je u sezoni 1985/1986 ostvaril je pet pobeda u Svetskom kupu, jedno drugo i jedne treće mesto. Postao je prvi skijaš sa prostora tadašnje SFRJ koji je osvojio Svetski kup.

VOZAČ PARKIRAO AUTO NA DVA PARKING MESTA: Neko je odlučio da mu ostavi poruku i “mali poklon” na vozilu (FOTO)

Tada je u ukupnom poretku za 25 bodova nadmašio Paula Fromelta, Ingemara Stenmarka i Bojana Križaja u njihovoj trojnoj podeli drugog mesta. Te sezone je pobeđivao u slalom trkama u Sestrijereu, Kranjskoj Gori, Vengenu, Lilehameru, Vejliju. Drugi je bio u austrijskom Sent Antonu, a treće mesto je zauzeo u norveškom ski centru Geilo.

Legendarni Ingemar Stenmark je na pitanje, da li je zadovoljan formom, odgovorio: “Nije loše, ali niko ne vozi tako kao Rok”.

No, nakon sezone iz snova, nije uspeo da ponovi ni blizu isti rezultat. Samo je jednom, i to 1987. godine u Kranjskoj Gori uspeo da osvoji drugo mesto, iza Bojana Križaja.

Karijeru je završio 1988. godine, da bi potom počeo da se bavi naukom.

Upisao je studije na Sportskom fakultetu u Ljubljani, a diplomirao je 1991. godine na temi “Kršenje ljudskih prava u sportu”.

Nastavio je sa postdiplomskim studijama. U jesen 1993. godine, nekoliko dana uoči odbrane, otišao je na odmor na ostrvo Korčula. Nesrećnim spletom okolnosti poginuo je 16. septembra 1993. godine prilikom ronjenja na dah.

Njegova popularnost tih godina je bila velika. Zabeležen je slučaj tokom takmičenja na Jahorini i Bjelašnici da je nekoliko sati bio okružen mamama sa decom kojima je davao autogram.

FOTO: PRINTSKRIN

Sebe je opisao u jednom intervjuu: “Ne bih da ja o sebi pričam. Možda samo: ponekad mi se učini da sam prevelik boem za ovako ozbiljan posao kakav je vrhunsko skijanje”.

O osećaju posle trke, Rok Petrovič je dao zanimljiv odgovor.

MALO KO ZNA: Ovako se pravilno kuva turska kafa – bolju nikad niste pili

“Ima sličnosti između osećaja posle savršene trke i posle dobrog tucanja. U oba slučaja si u nekom stanju koje bi se, približno, moglo opisati kao “nije ti ni do čega”. Ali sličan osećaj se javlja i kada napraviš lošu vožnju, što i mene čudi”.

(Dnevne.rs/Kurir.sport)