Tri faktora odlučuju da li će neko da oboli od kovida

test

Foto: Dnevne.rs/Pixabay

Istraživanja u okviru Instituta za nuklearne nauke “Vinča” i istraživanja koja se rade na međunarodnom nivou jasno pokazuju da postoji genetska predspozicija za obolevanje od kovida 19. Da bi došlo do povećanog rizika od obolevanja od te bolesti znači da postoje promene na većem broju gena koje su obično smeštene na različitim hromozomima, objašnjava Snežana Pajović, direktorka Instituta.

Pajovićeva objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje obolenja kovid 19. To su multifaktorska oboljenja u koja spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.

Preko 100 oboljenja, dodaje, koja su učestala u okviru populacije, jesu upravo multifaktorska oboljenja.

“Verovatnoća oboljevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo”, ističe drektoraka Instituta “Vinča”.

PROČITAJTE JOŠ: SAVET PULMOLOGA: Evo kako da tretirate UPALU PLUĆA kod kuće, kada uzeti antibiotik?

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni, koje svako od nas ima u okviru genoma.

Spoljašnji faktori sredine isto mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.

Treći faktor je kakav život vodimo, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.

Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina C, 1.000 do 4.000 IJ vitamina D ukazala kao izuzetna preventiva.

“Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida 19”, poručuje dr Pajović.

test

Foto: Reuters

Dodaje da su istraživanja pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće obolevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.

“To se objašnjava na taj način što antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, su proteini koji su takođe kodirani genima”, objašnjava Snežana Pajović.

Dodaje da opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.

Realizacija tri projekta koji se odnose na kovid 19

U okviru biomedicinskih istraživanja, koja se odnose na kovid 19, realizuju se tri projekta, ističe Pajovićeva.

“To su projekti koji su dobijeni preko javnog poziva Fonda za nauku. Period trajanja tih projekta je 18 meseci, a sa konkretnim rezultatom možemo izaći za oko 10 meseci”, kaže direktorka Instituta.

PROČITAJTE JOŠ: Dr Popović upozorava da kampanja za vakcinisanje treba da krene: “BITNO JE DA SE UKLJUČI I CRKVA” (INFO)

Naglašava da su u okviru programa koji se odnosi na selektovanje postojećih lekova, koji mogu biti prenamenjeni, odnosno primenjeni u kliničkoj praksi, već dobili određene rezultate.

Kroz saradnju sa Hemijskim fakultetom i referentnom laboratorijom za lekove Univerziteta u Teksasu imaju objavljenih šest međunarodnih radova.

Dodaje da što se tiče pronalaska leka za kovid 19 to će biti u nekoj drugoj fazi. Sada kada je epidemija u piku za pronalaženje novog leka bi trebalo 10 godina i to košta oko dve milijarde dolara.

“Nama treba hitno rešenje. U Institutu ‘Vinča’ je razvijena inovativna kompjuterska metodologija na osnovu koje vršimo selektovanje već postojećih lekova i taj projekat se razvija kroz saradnju sa referentnom kovid 19 laboratorijom sa Univerziteta u Teksasu”, izjavila je dr Pajović.

PROČITAJTE JOŠ: VIŠE OD 300.000 SRBA RADI U INOSTRANSTVU: Sada i oni moraju da plate porez u Srbiji, a uz 2 uslova MOGU DA GA SMANJE (INFO)

“Nakon selektovanja lekova kreće druga eksperimentalna faza gde se ti lekovi koriste za eksperimentalna biohemijska istraživanja, na različitim životinjskim modelima i to pokriva deo pretkliničkih istraživanja, pri čemu se koristi jedan od najinfektivnijih mutanata da bi dobili što jasniji odgovor kada je u pitanju jedna intenzvna infekcija”, ističe dr Snežana Pajović, direktorka Instituta “Vinča”.

 

(Dnevne.rs/RTS)