SEĆANJA I DOŽIVLJAJI: Kako sam jednom obradovala svoju majku

Foto: Dnevne.rs /pixabay

Često sam mislila kako ću obradovati majku

Ja joj pomažem u poslu, ugrabim da ja svršim posao koji znam, samo da bi njoj bilo lakše.

Ali to su sve sitne stvari, i to još nije prava radost. A ja sam želela da je obradujem više, onako kao što se obraduje kad dobije pismo od moga bate koji je u vojsci.

I jednom sam uspela!

Bio je to osmi mart – Dan žena. Smislila sam da nešto pokušam. Imala sam svoju kasicu. U njoj je bilo nekoliko dovoljno novca, jer sam štedela iz dana u dan, iz meseca u mesec. Znala sam da je želela da ima jedan broš koji bi joj bio potreban da svoju svečanu haljinu ukrasi o prazniku.

Otišla sam u jednu radnju koja je imala tih broševa. Izgledalo je kao da su od zlata i od srebra: žuti i beli… Na nekima su bila različita slova.

Foto: Dnevne.rs /pixabay

Na jednom je bilo slovo ‘M’. Oko njega zlatna grančica, i slovo na crnoj podlozi. Oh, to je tako lepo za njenu haljinu.

I moje ime počinje slovom M, a isto tako u ime mog brata koji je još u vojsci. Otvorila sam kasu, uzela novac, kupila broš i prikačila ga na grudi mamine haljine. A tu će haljinu mama obući sutra – na dan koji žene slave – Osmi mart

Ustali smo sutradan. Mama je imala u kući posla. Mlađi su otišli u školu. Kad sam se vratila iz škole, mama je bila presrećna, a nije znala ko je to uradio.

Obukla je haljinu pred polazak na proslavu, a odjednom joj je zasvetleo broš na grudima: neko je haljinu ukrasio.

I još ime njenog sina i njene ćerke. Sreća za nju! To je nešto kazivalo…

Kad sam joj kazala da sam to ja kupila i da sam htela da je za ovaj dan obradujem onim što je sama želela, zaplakala je od radosti. I ja sam zaplakala. Bilo nam je obema milo, slatko u duši i kad smi zaplakale.

To su bile SUZE RADOSNICE….

Napomena. – Jeste li vi obradovali svoju majku? Kad? Čime? Setite se! Svako od vas je u prilici da majku obraduje. Ne treba tu ni mnogo novaca, no mnogo napora!

Ona ne traži mnogo. Sitne pažnje su za nju velika radost!

Dnevne.rs