Ko ovo uradi na Đurđic, teraće ga maler cele sledeće godine: Danas slavimo VELIKI PRAZNIK, ispoštujte običaje (INFO)

sveti Đorđe

Foto: Dnevne.rs/Pixabay

Srpska pravoslavna crkva 16. novembra obeležava praznik posvećen Obnovljenju hrama Svetog velikomučenika Georgija, u narodu poznatiji kao Đurđic.

Đurđic je jedna od najčešćih slava, a crkva ga pominje kao borca za hrišćanstvo i velikomučenika.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine. Bio je Hristov vojnik koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

BEOGRAĐANKA PRAVILA SVADBU NA ADI CIGANLIJI: Kad je videla sa kim njen muž broji PARE, završila je SA BEBOM NA ULICI!

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

U pravoslavnim manastirima Sveti Đorđe je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje – kao praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic) i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Na liturgijama u hramovima pominju se stradanja Svetog Đorđa, čije su mošti po želji samog svetitelja prenesene iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, u hram njemu posvećenom.

U vreme cara Konstantina hrišćani su sazidali hram Svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj, a prilikom osvećenja hrama, prenete se u i njemu sahranjene mošti sveca.

HOROSKOP ZA VIKEND: Ribe su napete, a OVAJ znak spreman je za novu LJUBAVNU ROMANSU!

Običaji na Đurđic

U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.

Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.

U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.

Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.

“SIGURNA SAM DA ĆU OSTATI NA ULICI”: Pevačica Nataša Bekvalac zapanjila, to što ju je snašlo pre 2 dana malo koja žena bi poželela (INFO)

Oštra ili blaga zima pred nama

Prema narodnom verovanju, od 16. novembra, pa sve do 24. novembra vremenske prilike ukazaće nam kakva će biti predstojeća zima.

Naime, ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza! Inače, po narodnom verovanju, dani od Đurđica (16. novembar) do Svetog Mrate (24. novembar) pokazuju kakva će biti zima.

     

(Dnevne.rs /Izvor: EPK)