BEOGRAĐANKA ŽIVELA AMERIČKI SAN, PA ODLUČILA DA SE VRATI U SRBIJU: Samo preko ovoga nije mogla da pređe! (INFO)

setnja

Foto: Dnevne.rs /pixabay

BEOGRAD – Jovana Stojanović (22) briljantno je završila studije ekonomije na jednom od najpoznatijih američkih univerziteta i – vratila se u Srbiju.

Ova Beograđanka, koja je diplomirala na Univerzitetu Kamberlands u Kentakiju, perfektno govori engleski i španski jezik, vešta je i na košarkaškom i na fudbalskom terenu, što svedoče mnogobrojne osvojene medalje, a jedna je od retkih koja je odlučila da se vrati u zemlju uprkos sjajnim ponudama za nastavak poslovne i sportske karijere u SAD.

– Srednja škola koju sam upisala prima učenike iz više od 30 zemalja, što je za mene bila divna prilika da vidim kako ti ljudi žive, kakva im je kultura.

[adsenseyu4]

Kod Amerikanaca su mi se svideli njihovi maniri. Prolaznik koji vam ide u susret uvek će se osmehnuti ili reći “nazdravlje!” ako čuje da ste kinuli – objašnjava naša sagovornica.Ipak, nakon briljantno završenih studija ekonomije, Jovana kaže da nije sebe videla u Americi.

– Osim udaljenosti od porodice i velikih finansijskih izdataka, kao objektivnih mana života u Americi, smetao mi je i nedostatak slobode i topline. Najviše mi je falilo slobode da odem da prošetam, sednem u kafić, da se družim. Svaki dan je bio isti, a kampus u kom sam studirala bio je na autoputu, u okolini nije bilo ničega. Samo veći gradovi koje sam posetila, poput Njujorka ili Čikaga, imaju dinamičniji život.

Nedostajalo mi je i ljudske topline. Primetila sam da nemaju naviku da doručkuju zajedno sa porodicom ili da se jave ukućanima i popričaju malo s njima kad stignu kući. Jedino se za vreme praznika oseća neka porodična atmosfera.

[adsenseyu1]

– Treniram košarku od sedme godine, igrala sam u Crvenoj zvezdi s kojom sam osvojila državno prvenstvo 2010. Kao mala volela sam fudbal, tako da je polovina medalja u mojoj sobi osvojena na fudbalskim turnirama. Na majčin nagovor opredelila sam se za košarku, a u Ameriku sam prvi put otišla posle trećeg razreda srednje škole, preko programa sportskih stipendija.

Međutim, ostala sam samo četiri meseca, jer sam tamo saznala da imam povišen šećer i morala da se vratim. Sledeće godine, ponovo sam odletela preko okeana, na studije ekonomije – započinje priču Jovana. Tamo se veoma brzo uklopila.

Jovana je u Beograd sletela prošle nedelje pa još nije sigurna da li će košarkašku karijeru nastaviti kao igrač ili će se možda oprobati u ulozi trenera za decu. U planu je upisivanje i master studija jer, kako kaže, volela bi da se bavi menadžmentom ako se ukaže prilika.

[adsenseyu5]

Pred utakmice govor na srpskom

Jovana ne krije da je veliki rodoljub pa joj je u studentskoj sobi uvek bila okačena srpska zastava. Pored nje, napravila je i slikovit prikaz Mosta na Adi i aviona koji leti iznad njega. Takođe, svom košarkaškom timu je pred utakmice držala govore na srpskom jeziku.

– Pred svaku utakmicu imala sam čast da održim kratak govor na srpskom, hrabrila svoj tim i govorila: “Idemo da ih dobijemo.” Oni me, naravno, ništa nisu razumeli, ali mislim da su mogli da osete moju srčanost.

(Dnevne.rs /Kurir /Izvor: Blic)

[adsenseyu1]

[adsenseyu2]