Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay
U pripovetki MOST NA ŽEPI ima dve vrlo uspele slike mosta!
Prva je data samo jednom rečenicom kojom se kazuje da je most završen i da se pojavio ”, vitak i beoć”, sveden je na jedan luk od stene do stene..
Druga slika je odmah iza nje, ali to je sada slika čitavog predela koji je postao lepši, vredniji, ukrašen vitkom mostom koji su izgradile čovekove ruke
Radnju oko završetka mosta Andrić daje slikovito i živo, kao na filmskom platnu.
Ruše se skele i grede i pojavljuje se most vitak i beo, a onda se ukazuje čitam predeo koji je ukrašen lepim umetničkim delom stvorenim rukama ljudi pod rukovodstvom majstora – neimara.
Čime je Andrić postigao živost i slikovitost?
Foto: printscreen
EPITETIMA: Vitak i beo most zapanjena i ukroćena Žepa, oštri i mrki krš, luk smišljenih i tankih linija
IZRAZIMA: Sveden na jedan luk, videlo se parče modre Drine.
POREĐENJEM: Luk kao da je zapeo.
ONOMATOPEJOM: Grgpljila ukroćena Žepa.
Umetnički sklad i lepota mosta su u suprotnosti sa divljinom kraja u kome je podignut. Lepota mosta se još više ističe zato što se nalazi u rastrganom i pustom kraju