VELIKA KONFERENCIJA: Vladimir Putin NAPAO Ameriku za novu TRKU U NAORUŽANJU (FOTO)

Foto: Rojters

Foto: Rojters

Ruski predsednik Vladimir Putin otvorio je danas tradicionalnu godišnju konferenciju za štampu za koju je akreditovano više od 1.400 novinara. Kako je rekao, za ovu priliku pripremao se danima i “veoma ozbiljno”.

Na konferenciji Putin odgovara na pitanja o spoljnoj politici Rusije, američkim izborima, situaciji u Siriji, ubistvi ruskog ambasadora, ekonomskim problemima,…

[adsenseyu4]

Rusiji treba jaka Evropa

Vladimir Putin je, odgovarajući na pitanje o odnosima EU i njegove države, izjavio da je Rusiji potrebna jaka Evropa.

– Rusija je pouzdan partner Evropskoj uniji – rekao je on.

Putin je naveo da Evropljani treba sami da reše nesuglasice po pitanjima, kao što je migraciona kriza.

Prema njegovim rečima, Rusija će težiti razvoju odnosa sa Evropom kao jedinstvenim partnerom, ali je spremna da razvija veze i sa svakom zemljom posebno.

Očekujem rast cena nafte

Rusija će i dalje sarađivati sa OPEK-om. Smatram da je takva saradnja korisna za sve, rekao je ruski predsednik. Smanjenje proizvodnje nafte neće uticati na ekonomiju Rusije, dodao je on.

Ruski predsednik je izjavio da je protiv prekida saradnje sa međunarodnim rejting agencijama, jer bi to negativno uticalo na strane investicije.

Spremni smo da sa svima razgovaramo o Siriji

Šef ruske države je naglasio važnost akcija Saudijske Arabije, Jordana, SAD i Egipta u Siriji.

– Spremni smo da razgovaramo sa svima – rekao je on.

Na pitanje novinara o oslobađanju Alepa on je rekao: “Bez našeg učešća bi to bilo jednostavno nemoguće”.

On je naglasio ulogu saradnje sa Turskom i Iranom.

– Na hiljade je bilo evakuisano… To je najveća međunarodna humanitarna akcija – naveo je predsednik.

– To se ne bi moglo desiti bez aktivnog rada turskog, iranskog i ruskog rukovodstva. I, naravno, napora sirijskih vlasti – rekao je Putin.

Foto: Rojters

Foto: Rojters

O nuklearnom naoružanju

On je na konferenciji govorio o nuklearnom naoružanju Rusije.

– Nije tajna obavili smo veliki rad na modernizaciji nuklearnog potencijala Rusije, to se tiče i raketa strateške namene baziranih na kopnu, atomskih podmornica sa novim tipovima raketa, nosača raketa na avionima i udarnih sistema. Delujemo strogo u skladu sa svim sporazumima. Mi samo odgovaramo na ono što je Amerika uradila – naglasio je Putin.

[adsenseyu1]

Kada jedna strana jednostrano izađe iz dogovora o protivraketnoj odbrani i stvori „kišobran“, i druga mora da napravi „kišobran“ ili da stvori sredstva za odbranu, naveo je predsednik Rusije.

– Nismo mi to smislili. Mi smo morali da odgovorimo – izjavio je Putin.

Prema njegovim rečima, u toku je efikasan rad u tom pravcu.

– Sasvim nedavno Amerikanci su sedeli u našim raketnim preduzećima. Sećate li se toga? – podsetio je Putin.

On je dodao da je Rusija napredovala u usavršavanju sistema nuklearne trijade, uključujući načine na koje se može savladati PRO.

Verovatno će to navesti SAD da usavršavaju svoje nuklearne arsenale. Nadam se da slušaoci i gledaoci vaših programa (na pitanje novinara BBC-ja) znaju da je u Turskoj, Holandiji i Britaniji u toku obnova američkog nuklearno oružja rekao je Putin. Putin je istakao da Moskva neće biti uvučena u takvu trku u naoružavanju koju sebi ne može da priušti.

– Mi do 2021. treba da imamo 70 odsto najnovijeg i novog naoružanja, a već sada ga je oko 50 odsto. U potpunosti realizujemo svoje planove – dodao je on.

Putin se osvrnuo i na izjavu Donalda Trampa da će SAD pojačati svoje nuklearne kapacitete.

– Što se tiče Trampa, on je i ranije govorio o jačanju nuklearne odbrane SAD, ali više iznenađuje sadašnja administracija koja je počela da dokazuju da imaju najmoćnije Oružane snage. To niko ne osporava – rekao je Putin.

Nismo se mešali u američke izbore

Na pitanje novinara o navodnom mešanju Rusije u američke izbore, Putin je rekao da je to netačno.

– Znamo da je Demokratska partija izgubila ne samo predsedničke izbore nego i za Senat, Kongres, da li je i to moje delo? Sve to govori da aktuelna administracija ima probleme, da postoji raskorak u shvatanju šta je dobro a šta loše između elita i narodne mase – rekao je Putin, a prenosi Sputnjik.

Za Trampa nisu glasala dva elektora, za Klintonovu četiri.

– Izgubili su na svim frontovima. Mi smo znali da će on pobediti, a niko drugi nije – dodao je Putin.

On očekuje bolje odnose sa SAD.

– To što su Republikanci u SAD naklonjeni ruskom predsedniku, vidim znake da se kod njih poklapaju predstave o strukturi sveta, o vrednostima, sa nama. To je dobra pretpostavka za stvaranje dobrih odnosa – rekao je ruski predsednik.

Hakeri pokazali istinu ljudima

Putin kaže da niko ne zna koji hakeri su izveli sajber napade u SAD.

– Gubitnici uvek traže opravdanje – rekao je Putin. On je dodao da nije stvar u tome ko stoji iza hakerskih napada, već u tome što su hakeri pokazali ljudima istinu.

Mogući dobri odnosi sa Ukrajinom

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je uveren da će se odnosi Moskve i Kijeva normalizovati i pozvao da se nastavi rad u normandijskom formatu.

– Verujem da će pre ili kasnije doći do normalizacije odnosa sa Ukrajinom – rekao je Putin.

On je ocenio da će most u izgradnji, koji spaja Krim sa ostatkom Rusije, pomoći da se razviju komercijalne i kulturne veze između Moskve i Kijeva, “jednom kada se odnosi poprave”, preneo je Rojters.

Na pitanje novinara kako će se zvati most, Putin je odgovorio: “Ja sam smislio da se most gradi, a vi treba da smislite kako da se nazove“.

Još jedno pitanje ukrajinskog novinara, koji kaže Putinu: Čak i kad vi odete u penziju, Rusi će za Ukrajince ostati okupatori. – Najvažnije je da u Donbasu Ukrajince ne smatraju okupatorima – odgovorio je Putin.

On je rekao da podržava uvođenje bezviznog režima EU za Ukrajince i da je spreman da razmisli o amnestiji uhapšenih ukrajinskih lica.

Vanredni predsednički izbori mogući, ali nesvrsishodni

Predsednik Rusije danas nije odbacio mogućnost održavanja vanrednih predsedničkih izbora u Rusiji, ali je i ocenio da bi bili nesvrsishodni.

Na pitanje da li su mogući vanredni predsednički izbori u narednoj godini, Putin je odgovorio kontrapitanjem: “U kojoj državi?”. Novinar je odgovorio da misli na Rusiju, na šta je Putin odgovorio “Moguće je, ali nije svrsishodno”.

Redovni predsednički izbori u Rusiji treba da budu održani 2018. godine.

[adsenseyu1]

Nema podrške dopingu

– U Rusiji nema niti je bilo programa podrške dopingu – odgovorio je Putin na pitanje o doping skandalu i o tome da li u njemu postoji politička komponenta.

Delatnost Međunarodne antidoping agencija VADA treba da bude transparentna i jasna, rekao je ruski predsednik.

Sport treba očistiti od svake politike. On treba da objedinjuje ljude, ne da ih razdvaja, dodao je on.

Foto: Rojters

Foto: Rojters

Ubistvo u Ankari – napad na Rusiju i rusko-turske odnose

Putin je rekao da ubistvo ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari predstavlja napad na Rusiju i rusko-turske odnose.

-U pitanju je velika tragedija. Pratićemo tok istrage ubistva Andreja Karlova. Ja pratim sve velike slučajeve, pa i istragu ubistva Borisa Nemcova – rekao je on na pitanje o ubistvu Karlova.

Međutim on kaže da će se nastaviti dobri odnosi sa Turskom.

Sada menjam mišljenje da je tursko rukovodstvo dalo nalog za obaranje ruskog Su-24 u Siriji, rekao je Putin.

– Bio sam skeptičan prema rečima da je naš avion bio oboren bez dozvole turskog ruskog rukovodstva, ali sada, nakon ubistva ambasadora, počinjem da verujem da je sve moguće – dodao je on.

“Pad BDP u 2016. godini od 0,5 do 0,6 odsto”

Jedan od novinara upitao je Vladimira Putina o tehnologiji.

– Čini se da dosta zaostajemo po pitanju tehnologije. Da li je to tačno? – upitao je novinar.

Vladimir Putin je odgovorio da “Rusija intenzivno ulaže u tehnologiju”.

-Izvoz IT-tehnologija do pre nekoliko godina iznosio praktično nula, dok Rusija sada izvozi proizvode u vrednosti od 7 milijardi dolara – rekao je on.

Ruski predsednik osvrnuo se na očuvanje rezervi zlata Centralne banke, rekavši da je to “dobar mehanizam bezbednosti za rusku privredu”.

Ruski predsednik je konferenciju otvorio izlaganjem o ekonomiji zemlje, koja je ozbiljno pritisnuta sankcijama EU i SAD.

– BDP zemlje prošle godine je pao za 3,7 odsto. Ove godine je isto doživeo manji pad. Ipak, najverovatnije je da će ove godine biti smanjen 0,5-0,6 odsto. Ekonomija polako staje na noge – rekao je Putin, i dodaje da je “vrlo optimističan u pogledu budućnosti”.

Kremlj:Rusija prošširuje svoju bazu u sirijskom gradu Tartusu

Kremlj je danas saopštio da je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao naredbu za proširenje ruske vojne baze u sirijskom gradu Tartusu.

U saopštenju je navedeno da je Putin naredio potpisivanje sporazuma sa Sirijom kojim će biti “proširena teritorija” ruske vojne baze u obalskom gradu Tartusu i biti dozvoljen ulaz ruskih vojnih brodova u sirijske vode, prenosi AFP.

Ozbiljne pripreme

U Kremlju kažu da se tih dana gotovo nije spavalo, jer se “predsednik pripremao veoma pažljivo, iščitavao materijale i obnavljao znanja o najrazličitijim temama, iz svih oblasti unutrašnje i međunarodne politike, bezbednosti, ekonomije”….

U pripreme je bila uključena i čitava armija ljudi – sva ministarstva i druge državne institucije i agencije, koje su Putinu dostavljale relevantne informacije i analitičke materijale.

Konferencija je bila zakazana za četvrtak, ali je zbog sahrane ruskog ambasadora Andreja Karlova, ubijenog u Ankari, pomerena za danas u podne po lokalnom vremenu.

Odgovarajući na pitanje da li su mere bezbednosti pojačane zbog ubistva ruskog ambasadora u Turskoj, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao da se svi događaji na kojima učestvuje predsednik “obezbeđuju na najvišem nivou”.

Ove godine je za Putinovu konferenciju za štampu akreditovano rekordnih 1.437 novinara iz celog sveta, što je 47 novinara više nego prošle godine.

Razgovor sa predstavnicima sedme sile u decembru 2015. godine trajao je duže od tri sata, i za to vreme Putin je odgovorio na više od 40 pitanja.

Najduža Putinova konferencija za štampu održana je 2008. godine kada je ruski predsednik za četiri sata i 40 minuta odgovorio na više od 70 pitanja.

Ruskom predsedniku će pitanja, pored ruskih, postavljati i novinari iz Kine, SAD, Francuske, Nemačke, Španije, Švedske i Estonije.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor:Vladimir Filipović , Ivana Kešanski , Agencije,Blic.rs)

[adsenseyu2]