TAČKA PUCANJA: Trampov animozitet iznervirao Kineze: “Moramo se spremiti za VOJNU INTERVENCIJU”

vojska

Foto: Printscreeen/youtube

Trampov animozitet prema Kini izazvao je oštre reakcije u Pekingu, a najavljuje se čak i upotreba vojne sile.

Naime, nakon Trampovog telefonskog razgovora sa predsednicom Tajvana Tsai ing-ven, čime je prekršena skoro 40 godina duga diplomatska praksa, reagovao je kineski list “Global tajms”, nezvanično glasilo Komunističke partije.

[adsenseyu4]

– Kina bi trebalo da razmotri mogućnost zauzimanja Tajvana silom. Iz tog razloga Peking treba ubrzano da počne sa pripremama za vojnu intervenciju – piše list.

Trampov razgovor sa predsednicom Tajvana razbesneo je Kinu, a “Global tajms” piše da bi to mogao da bude uvod u “formalno proglašenje nezavisnosti”, usled čega bi Kina morala da “kazni Tajvan”.

Poslednjih godina Kina je radila na produbljivanju trgovinskih veza s Tajvanom imajući na umu eventualno ponovno ujedinjenje. No, odnosi su se zakomplikovali ove godine kada je na predsedničkim izborima pobedu odnela Tsai Ing-ven, čija stranka nije sklona zbližavanju s Pekingom.

Trump je već izjavio da bi mogao da koristi kinesku politiku jedinstvene države, u sklopu koje SAD formalno prima na znanje pravo Pekinga nad Tajvanom, kao ulog u budućim pregovorima s Kinom.

U sredu je kineski ambasador u SAD poručio da se Peking nikada neće cenjkati s Vašingtonom o temama koje uključuju nacionalni suverenitet ili teritorijalni integritet.

Tramp doveo u pitanje politiku “jedne Kine”

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp pre nekoliko dana doveo je u pitanje da li SAD treba da nastavi sa poštovanjem politike “jedne Kine”, osim ukoliko Peking učini ustupke o trgovini i drugim pitanjima.

– Ne znam zašto treba da bude privrženi politici jedne Kine, ukoliko ne napravimo dogovor sa Kinom o drugim pitanjima, uključujući i trgovinu – rekao je Tramp u intervju za “Foks”.

Prema njegovim rečima, Kina ne sarađuje sa Amerikom oko valute, Severne Koreje ili u vezi sa tenzijama u Južnom kineskom moru.

Zbog čega su Kina i Tajvan u sukobu?

Obe strane tvrde da predstavljaju celu Kinu – za koju smatraju da uključuje teritoriju onog drugog. Ovi sukobljeni stavovi izazvali su krizu u tom delu sveta, koja je nekoliko puta pretila da eskalira u rat. Neslaganje datira iz 1927, kada je u Republici Kini izbio građanski rat. Epilog rata bio je pobeda komunista Mao Cedonga i poraz nacionalističke vlade Kine 1949.

Ipak, nacionalisti su pobegli na Tajvan, koji je bio pod kontrolom njihovih vojnika. U međuvremenu su borbe prestale, ali su dve strane i dalje polagale pravo na celu Kinu. I tako je prošlo skoro 100 godina, a građanski rat nikada nije zvanično završen. Zvanično ime Tajvana je Republika Kina, dok se Kina sa sedištem u Pekingu naziva Narodna Republika Kina.

[adsenseyu1]

U međuvremenu, sukob “dve Kine” postao je stvar hladnoratovske igre. SSSR je momentalno priznao Peking kao jedinu legitimnu kinesku vladu, dok su SAD priznavale nacionaliste na Tajvanu. Vlada Tajvana čak je zauzimala stolicu u Ujedinjenim nacijama, i to u ime cele Kine!

Si Đinping će svakako preduzeti ozbiljne mere ukoliko SAD promene politiku po pitanju prizanavanja "jedne Kine"

Foto: Reuters

Onda su došle sedamdesete, a svet je polako počeo da prihvata realnost podeljene Kine. U međuvremenu su se uloge u UN zamenile, pa je Peking preuzeo stolicu od Tajvana 1971. Naredne godine predsednik SAD Ričard Nikson putuje u Peking, a osam godina kasnije SAD menjaju politiku i dižu ruke od Tajvana. Slično su postupile i mnoge druge zemlje. Od te 1979. nijedan američki predsednik nije razgovarao sa predsednikom Tajvana – sve do prošlog petka. Slučajjno ili ne, tek nekoliko sati posle Trampovog nesmotrenog poteza u Pekingu su se sastali predsednik Kine Si Đinping i ikona američke diplomatije Henri Kisindžer.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor: Vladimir Filipović,Blic.rs)

[adsenseyu2]