NOVI SULTAN: Četiri ZASTRAŠUJUĆE promene čekaju Tursku posle referenduma

Turska

Foto: Tanjug/AP

Tesnom pobedom od 51,4 posto za i 48,6 posto protiv, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je uspeo na referendumu da progura ustavne promene, čime će devet dekada republike i gotovo sedam parlamentarne demokratije da postane istorija, a on će preuzeti ulogu apsolutnog vladara i, kako mnogi ocenjuju, novog sultana.

Ipak, uprkos proglašenoj pobedi, Erdogan će morati malo da sačeka sa trijumfom jer opozicija traži ponovno prebrojavanje glasova, a deo nezadovoljnih već je izašao na ulice protestujući protiv rezultata referenduma.

Pitanje je koliko je snažno Turska podeljena i može li ta podela da dovede do nove eskalacije sukoba, pa i ozbiljnijih obračuna pre službenog proglašenja “modernog totalitarizma”, piše Večernji.hr.

 

[adsenseyu4]

Činjenica jeste da je Erdogan podelio narod i da uvođenje apsolutizma nije prošlo u najvećim turskim gradovima, Istanbulu, Ankari i Izmiru, kao i među dijasporom u SAD i Velikoj Britaniji. Ali zato jesu u ruralnoj Turskoj i državama EU u kojima živi snažna i brojna turska zajednica.

Posebno je zanimljivo što je za ustavne promene glasala većina Turaka u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, protiv koje je Erdogan upućivao najsnažnije otrovne strelice u predizbornoj kampanji.

Ispada da je tako turska emigracija, koja je bolji život potražila u EU, glasala za promene koje će Tursku i njene građane još više udaljiti od te iste Evrope.

turski predsednik

Foto: AP

Sudeći prema prvim reakcijama čelnika evropskih država, takav scenario je neizbežan, jer protivevropski govori i Erdoganova najava ponovnog uvođenja smrtne kazne gotovo su potpuno zatvorili Ankari evropska vrata.

I dok je austrijski ministar spoljnih poslova, Sebastijan Šulc, jasno rekao da je takav ishod referenduma jasan signal protiv EU i da Turska više ne može postati članica EU, nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala tursku vladu na civilizovani razgovor.

– Tesan rezultat referenduma pokazuje duboke podele unutar turskog društva. Poštujemo odluku turskog naroda u odlučivanju o ustavnim promenama, ali jasno je da predsendik Erdogan snosi odgovornost za buduće korake u kom će se smeru dalje kretati Turska – rekao je Kurc.

 

[adsenseyu1]

Sudeći prema najavama, Turska će nakon referenduma u Ustav ugraditi 18 amandamana kojima će nestati sistem parlamentarne demokratije. Predsednički i parlamentarni izbori 2019. godine održaće se istovremeno, a ako pobedi Erdogan, imao bi pravo na još dva petogodišnja predsednička mandata, što znači da bi na toj funkciji mogao da ostane do 2029. godine.

Sudeći prema prvim reakcijama čelnika evropskih država, takav scenario je neizbežan, jer protivevropski govori i Erdoganova najava ponovnog uvođenja smrtne kazne gotovo su potpuno zatvorili Ankari evropska vrata.

I dok je austrijski ministar spoljnih poslova, Sebastijan Šulc, jasno rekao da je takav ishod referenduma jasan signal protiv EU i da Turska više ne može postati članica EU, nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala tursku vladu na civilizovani razgovor.

puc

Foto: Reuters

– Tesan rezultat referenduma pokazuje duboke podele unutar turskog društva. Poštujemo odluku turskog naroda u odlučivanju o ustavnim promenama, ali jasno je da predsendik Erdogan snosi odgovornost za buduće korake u kom će se smeru dalje kretati Turska – rekao je Kurc.

Sudeći prema najavama, Turska će nakon referenduma u Ustav ugraditi 18 amandamana kojima će nestati sistem parlamentarne demokratije. Predsednički i parlamentarni izbori 2019. godine održaće se istovremeno, a ako pobedi Erdogan, imao bi pravo na još dva petogodišnja predsednička mandata, što znači da bi na toj funkciji mogao da ostane do 2029. godine.

 

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs/Izvor:T.Č.,Blic.rs)

 

[adsenseyu2]