KLJUČNI IGRAČ ZA STRATEŠKU PREDNOST: Kome će se PRIKLONITI Erdogan

Tramp

Foto: privatna arhiva

Dok rastu izgledi za sukob Rusije i SAD u Siriji, Vašington računa na podršku evropskih partnera, Francuske i Velike Britanije. Međutim, pomoć ključnog regionalnog saveznika Turske daleko je manje izgledna.

Turska je na isti način 2003. godine odbila da podrži SAD u napadu na Irak. Na čijoj strani je danas, pitanje je koje je sve važnije za Vašington, dok predsednik Redžep Tajip Erdogan gradi sve bliže odnose sa Rusijom.

Iako je članica NATO, to Tursku nije sprečilo da potpiše ugovor o kupovini ruskig PVO sistema “S-400” vredan dve milijarde dolara. U isto vreme Ankara smanjuje vojnu saradnju sa Amerikom. Turska je takođe ograničila delovanja avijaciji SAD smeštene u bazi Indžirlik, pa je u januaru eskadrila “A-10 Vathoga” prebačena u Avganistan. Slično je uradila i Nemačka, koje je svoju avijaciju premestila u Jordan.

RUSIJA POSTAVILA USLOV: Jedino pod ovim okolnostima će Putin posetiti Kolindu

Odnosi su krenuli nizbrdo nakon neuspelog vojnog udara u Ankari, za koji Erdogan optužuje SAD, ali i zbog podrške Vašingtona kurdskim pobunjenicima koje Turska smatra teroristima.

Erdogan

Foto: AP/Tanjug

Vlada Erdogana, koja je ranije zahtevala smenu sirijskog predsednika Bašara al-Asada, najpre je optužila vlasti u Damasku za navodni hemijski napad u Dumi, koji je i započeo poslednju krizu Rusije i Zapada.

– Sirijski režim mora da plati cenu – rekao je Erdoganov portparol u ponedeljak.

Asada je Ankara optužila za “varvarstvo i zločin protiv čovečnosti”, ali je promenila ploču nakon poziva ruskog predsednika Vladimira Putina. Erdogan je nakon toga pažljivo davao izjave, i pozivao na “pažljivu istragu”.

I oštra izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova mogla je da promeni mišljenje Erdogana, piše britanski “Gardijan”. Rusija je do sada puštala turske operacije u Afrinu dobivši uverenje Damaska da se režim ne protivi tome, međutim, Lavrov je u ponedeljak rekao da očekuje od Turske da Afrin preda Asadu. Sličan poziv je uputio i Iran, što je Erdogan ljutito odbacio, ali je poruka bila jasna “Ne igrajte se sa nama”.

Turska bliska saradnja sa Rusijom relativno je mlada. Dve zemlje su u decembru 2015. godine umalo zaratile kada je Turska oborila ruski vojni avion na šta je Moskva uzvratila ekonomskim sankcijama.

OPASNI SIGNALI IZ VAŠINGTONA: Čizmom na Srbiju

Ipak, na zabrinutost SAD i EU zbližavanje je bilo vrlo brzo zbog velikih obostranih interesa. Zajedno sa Iranom na kraju su započeli Astanske mirovne procese. Putin je lično vodio pregovore sa Erdoganom nakon 2016. godine i vojnog puča i pružio mu punu pomoć Moskve. To je bio prelomni trenutak za saradnju dva lidera, i od tada su bilateralni odnosi procvetali.

Erdogan i Putin dele još jedan cilj – smanjenje američkog uticaja na Bliskom istoku. Za Rusiju pridobijanje Turske donosi još jedan benefit, razdor unutar NATO pakta i ograničavanje vojnih operacija u Siriji.

turska

Foto: Beta

Spona između Moskve i Vašingtona

Turski predsednik pronašao je za sada ulogu, učestvujući u indirektnim razgovorima Rusije i SAD. Erdogan je sinoć razgovarao sa Vladimirom Putinom, dok se danas čuo i sa Donaldom Trampom, i kako je rekao, razgovarali su o mogućim koracima ka uspostavljanju mira u Siriji.

MOGUĆI RATNI SAVEZI AKO SE ZARATI: Rusiju bi podržale dve VELIKE SILE

Kako je danas izjavio, tenzije se smiruju u regionu, ali i da će nastaviti razgovore sa oba predsednika.

(Dnevne.rs/Blic.rs/Izvor: Guardian, D.K.)