HRVATI ZADOJILI DECU PROPAGANDOM: Ovako počinje HRVATSKA MRŽNJA prema Srbima – UDŽBENICI ŠIRE ZLO!

Srbija

Foto: Pixabay

Hrvatski udžbenici istorije za osnovnu školu većinom i dalje prikazuju Srbe kroz negativne stereotipe stvorene 1992. godine, iako su primećeni trendovi odmicanja od njih, tvrdi se u članku objavljenom u najnovijem broju naučnog časopisa Historijski zbornik.

Tekstovi u udžbenicima istorije tradicionalno odražavaju osnovne zamisli o nacionalnoj kulturi i istoriji, pa uz prenošenje znanja posreduju i slike o drugim narodima, objašnjava pozadinu analize autor članka Domagoj Švigir.

Autor uočava dve faze u nastanku stereotipa, od kojih prva počinje 1992., kad je stvorena ratnička slika o prošlosti odnosa Hrvata i Srba, a druga od 1996., kada se uvode paralelni udžbenici u nastavu.

Taj čin nije osigurao automatsko povlačenje udžbenika koji zloupotrebljavaju istoriju, ali je omogućio pojavu onih koji počivaju na naučnom pristupu prošlosti i nastavi istorije, kaže autor i zaključuje da brojni udžbenici koji koriste stereotipe ostaju do kraja istraživanog razdoblja.

U hrvatskoj historiografiji u zadnje dve decenije objavljeno je nekoliko članaka koji su analizirali kraća razdoblja pojavljivanja udžbenika. Švigirova analiza obuhvata osnovni tekst svih 36 udžbenika objavljenih i korištenih u nastavi istoriji u osnovnim školama od 1990. do 2012., kao i istorijske izvore koji su vezani uz stvaranje predstave o Srbima.

Članak je objavljen u časopisu Društva za hrvatsku povjesnicu, koje kontinuirano deluje od 1947. godine i najstarije je strukovno istorijsko društvo u Hrvatskoj.

Prva grupa udžbenika o Srbima stvara izrazito negativne stereotipe pomoću generalizacije, diskriminacije i sukobljavanja “nas” i “njih”. “Velikosrpska hegemonija” postaje ključan sintetski pojam u oblikovanju slike o Srbima. Čak i kad se govori o žrtvama Srbima, kaže se da su “sami za to krivi”.

ILIĆI VEĆ 12 GODINA SLAVE ROĐENDAN “MRTVOM” SINU: “Znam da je naše dete živo, majka to najbolje oseća, sanjam ga svake noći”

– Možda takve konstrukcije ne bi trebale čuditi ako se setimo izjava bivšeg predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka koji, parafraziram, planira ponovno pisati udžbenike u trenutku kada je HDZ bio u vladi – kaže autor Švigir i uz bok tome navodi izjavu bivšeg ravnatelja Agencije za odgoj i obrazovanje Vinka Filipovića da je “Domovinski rat tema koja ne sme i ne može biti interpretirana na različite načine”.

Hiljade učenika učile su etnocentričnu interpretaciju istorije koja podrazumeva mešanje obrazovnih i odgojnih ciljeva, a izgledno i podčinjavanje prvih drugima, ocenjuje se u članku.

Drugu grupu čine udžbenici koji Srbe pokušavaju prikazati uravnoteženije, odmerenije, s više uvažavanja. Ti su udžbenici nastojali pratiti evropske dosege u kriterijima za odabir udžbeničkog sadržaja, kao i u metodici istorije pristupajući sadržajima kritički, a nastojalo se uvesti multiperspektivnost pri opisu sukoba i drugih tema, navodi autor.

Problem tih udžbenika ostaje drugi kriterijum, opet nametnut od države, a to je nastavni plan i program koji strogo propisuje sadržaj koji udžbenik mora pokriti, tako da ostavlja malo mogućnosti za inovaciju, kaže se.

Usprkos nastojanjima brojnih eksperata plan i program nije izmenjen, čak je i kurikularna reforma, pokrenuta za vreme zadnje vlade pod vodstvom SDP-a, naprasno zaustavljena, napominje autor i zaključuje da se najviše kopalja lomilo na sadržajima isotrije i hrvatskog jezika, onih predmeta koji su se pre dvadesetak godina nazivali “nacionalnim predmetima”.

Hina je uputila upite na adrese pet metodičara istorije na univerzitetama u Zagrebu, Rijeci, Zadru i Splitu, te od dvoje njih dobila izvinjenje da ne mogu odgovoriti do sledećeg dana poslepodne, dok troje nije odgovorilo.

“HTELI SMO DA ZARADIMO NEKI DINAR ZA LETOVANJE” Kumovi postali proizvođači olovaka koje su stigle sve do ALJASKE

Upit je poslan na adrese Agencije za vaspitanje i obrazovanje, od koje nije stigao odgovor, i Ministarstva nauke i obrazovanja, iz kojeg su uputili na izjavu ministarke Blaženke Divjak koju je dala ranije u vezi problema s kurikulom istorije.

Ministarka kaže da je bila nezadovoljna predlogom Ekspertne radne grupe zbog prevelike količine sadržaja, zbog relativizacije Holokausta i zbog novih koncepata koji nisu raspravljeni u naučnoj i stručnoj javnosti.

Pre toga, sredinom januara Blaženka Divjak izjavila je da nema zapinjanja oko kurikuluma, te kako je sigurna da će sve biti spremno i da će se u sledeću školsku godinu moći ući s kvalitetnim kurikulima.

USRED HRVATSKE UDARIO NA SRBE: Lider PSG Srbiju proglasio Severnom Korejom

Međutim, Divjak nije prihvatila kurikul povijesti nego je početkom februara ponovo otvorila javnu raspravu o njemu. Potom je, krajem februara, izjavila da je imenovala tri nova nezavisna stručnjaka za članove skupine za kurikul istorije, i da će se novi kurikulum istorije pojaviti za dve nedelje.

(Dnevne.rs/Srbija Danas.com/Izvor: Index.hr)