VIRUSOLOG TVRDI: Evo zašto većina epidemija potiče iz Azije i Afrike! (INFO)

Foto ilustracija: Dnevne.rs /pixabay

Zaraza korona virusom, poznata kao COVID-19, zastrašujući je podsetnik  globalne pretnje koju predstavljaju zarazne bolesti u nastajanju, piše IFL Science.

Iako su se epidemije raznih bolesti javljale tokom cele ljudske istorije, čini se da broj novih bolesti koje se javljaju iznenada i imaju velike posledice, u poslednje vreme raste.”Moja laboratorija proučava zoonotske viruse, one koji obitavaju na životinjama i mogu zaraziti ljude.

Većina poznatih pandemija ima bar jednu zajedničku stvar: započele su svoj smrtonosni pohod u Aziji ili Africi.

Razlozi za to mogli bi vas iznenaditi”, piše Suresh V Kuchipudi, klinički profesor i direktor labaratorije za dijagnostiku životinja na Državnom Univerzitetu Pensilvanija.

MERE OPREZA: Kad dolazite iz grada ili sa posla u kuću – da ne biste preneli virus, evo šta prvo morate da uradite! (INFO)

Eksplozija stanovništva i promena urbanih krajolika

Veliki porast broja stanovnika jedan je od razloga za to što sve više bolesti potiče iz Azije i Afrike. Brza urbanizacija događa se u celoj Aziji i Pacifičkim regijama, gde već živi 60 posto sveta. Prema Svetskoj banci, gotovo 200 miliona ljudi preselilo se u urbana područja u istočnoj Aziji samo tokom prve polovine 21. veka.

virus

Foto: Pixabay

Migracije u toj meri znače da se uništava šumsko zemljište da bi se gradili novi stanovi. Divlje životinje prisiljene su da se približavaju gradovima i mestima, neizbežno susreću domaće životinje i ljudsku populaciju. A divlje životinje često prenose viruse; šišmiši, na primer, mogu nositi stotine njih.

A virusi, ‘preskačući’ s jedne na drugu vrstu,  mogu zaraziti i ljude, piše virusolog.Na kraju, ekstremna urbanizacija postaje začarani krug: sve više ljudi krči šume, a širenje ljudskih staništa dovodi do toga da životinje gube staništa, pa umiru predatori, među kojima su i oni koji se hrane glodarima.

Kad oni odu, ili njihov broj naglo padne, populacija glodara eksplodira. I kao što su studije u Africi pokazale, rizik od bolesti time raste.

Situacija se samo pogoršava. Naime, još uvek veliki deo stanovništva istočne Azije živi u ruralnim područjima.

Životna poljoprivreda i tržište životinja

Tropske regije bogate biološkom raznolikošću već imaju veliki broj patogena, što povećava šansu da se pojave novi patogeni.

I KAMEN BI ZAPLAKAO: Fudbalski trener (21) umro od korona virusa (FOTO)

Na oba kontinenta mnoge porodice zavise od uzgoja stoke. Razne vrste lekova i dodataka ishrani, te uslovi smeštaja tih životinja često ne pomažu.

A goveda, pilići i svinje, koji mogu biti prenosioci bolesti, često su u bliskom međusobnom kontaktu, u kontaktu sa životinjama koje slobodno šetaju, pa i u blizini ljudi.

Još jedan rizik: lov na meso koje se skriva u grmlju. Takva vrsta lova preti životinjskim vrstama i nepovratno menjaju ekosistem, a meso je primarni put prenošenja bolesti.

I tradicionalna kineska medicina koristi delove tela tigrova, medveda, nosoroga i drugih životinjskih vrsta, koji se mešaju u te lekove, a prema informacijama takve lekove koristi veliki broj ljudi. Potražnja će verovatno porasti, jer mrežni marketing raste, a i to je jedan od načina da ljudi dođu u kontakt sa zaraženim životinjama.

Pitanje vremena kad nas čeka nova pandemija

Hiljade virusa se i dalje razvija. Samo je pitanje vremena kad će se dogoditi još jedna velika epidemija. Svi koronavirusi koji su uzrokovali nedavne epidemije, uključujući COVID-19, preskakali su sa životinje na životinju, dok nisu preneseni na ljude.

Foto: Dnevne.rs /pixabay

Teško je predvideti koji događaj je uzrokovao pandemiju, ali jedno je sigurno: ti rizici se mogu ublažiti razvijanjem strategija za smanjivanje uticaja ljudi na poremećaj ekologije.Kao što pokazuje trenutna epidemija, zarazna bolest koja počinje u jednom delu sveta može se proširiti na svet u vrlo kratkom vremenu.

Postoji hitna potreba za konstruktivnim strategijama očuvanja, kako bi se sprečilo krčenje šuma i smanjila interakcija životinja i čoveka.

     

(Dnevne.rs, 24 Sata.Hr)