UMRO JE DRUG TITO – rečenica koju pamte svi, IPAK PLAKALI STE NA POGREŠAN DAN! Evo kada je ZAISTA UMRO Josip Broz (INFO) (VIDEO)

tito

Foto: printskrin /titoville.com

Pre 36 godina, a prema zvaničnoj verziji 4. maja 1980. godine, umro je Josip Broz Tito, a evo da li je on zaista umro na današnji dan

Pre 36 godina, a prema zvaničnoj verziji 4. maja 1980. godine, umro je Josip Broz Tito, neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije, proslavljeni ratni komandant i jedan od osnivača i čelnik Pokreta nesvrstanih. Ipak prema tvrdnjama njegovog lekara doživotni predsednik SFRJzapravo umro je dan ranije, ali su mu na današnji dan zvanično isključeni aparati koji su ga održavali u životu!

Na današnji dan čula se čuvena rečenica UMRO JE DRUG TITO!

Bio je to signal za uzbunu na čitavoj teritoriji bivše SFRJ, ali i u svetu, a glavno pitanje koje se postavljalo bilo je “KAKO ĆEMO ŽIVETI BEZ NAŠEG DRUGA TITA?”

[adsenseyu1]

Ipak prema jednoj od verzija Titove smrti, Josip Broz nije umro 4. maja, već su mu tada samo zvanično isključeni aparati, a on je preminuo dan ranije.

Dr Predrag Lalević (87), hirurg i anesteziolog koji je tokom 16 godina sa predsednikom SFRJJosipom Brozom bio na 106 putovanja u inostranstvu, opisao je ranije za Telegraf.rs poslednja četiri meseca Titovog života u bolnici u Ljubljani.

Dr Lalević bio je deo konzilijuma koji se četiri meseca grčevito borio za život maršala Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ. On je učinio ono po čemu će zauvek biti spominjan u istoriji nekadašnje države, ugasio aparate koji su Tita održavali u životu.

U prepodnevnim satima počela je hemodijaliza. Međutim, posle izvesnog vremena, došlo je do pada krvnog pritiska koji se nije popravljao, pa je morala biti prekinuta. Svi članovi konzilijuma, dežurni lekari, ali i najbolje i najstručnije medicinske sestre koje su negovale predsednika, okupili su se oko kreveta. Tito se lagano gasio – priča dr Lalević.

[adsenseyu1]

Kako dodaje, iako je respirator normalno radio, na EKG-u su se zapažale promene koje su ukazivale na skori kraj, a to je prema njegovim rečima bio i kraj Titovog života.

Lalević je opisao i sam čin zvanične smrti Tita:

– Konačno, u 15.05 sati EKG je pokazao ravnu liniju, znak da je srce prestalo da kuca. U punoj tišini proveli smo pokraj kreveta još 15-ak minuta, a onda sam pogledao profesora Bogdana Brecelja, najstarijeg u konzilijumu, pokazujući mu aparate koji su i dalje zvučnim signalima pokazivali da rade, na što je on kimnuo glavom. Bio je to znak da ih isključim. Isključio sam respirator, EKG monitor, pejsmejker i elektronsku pumpu za ubrizgavanje lekova u venu. Potom smo napustili sobu – i danas se živo seća ovaj 87-godišnji specijalista kome je trebalo šest meseci da se potpuno oporavi nakon Titove smrti.

predsednik

Foto: Wikimedia

Josip Broz je rođen u Kumrovcu, Zagorje, u mešovitoj hrvatsko slovenačkoj porodici maja 1892. godine. Tokom njegovog života kao datum rođenja obeležavan je 25. maj, kao Dan mladosti, svojevrsni nacionalni praznik.

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, s činom kaplara, delom i na srpskom frontu. Ranjen je i zarobljen u Galiciji, na ruskom frontu 1915. godine, pa je izvesno vreme u toj zemlji proveo kao zarobljenik.

U zvaničnim biografijama, u poratnom periodu, navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada postaje član Komunističke partije. Godine 1937. postao je generalni sekretar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature, i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska). Iz Drugog svetskog rata izašao je kao legendarni vođa.

Printskrin: HRT

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i nakon rata, u kojoj su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne “pravde” nestale i desetine hiljada nekomunista, pod maskom “borbe protiv saradnika okupatora”.

Godine 1948. odbacio je stavove Moskve, odnosno Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, i potom je uspešno odolevao snažnom Staljinovom pritisku, da bi docnije godinama vešto lavirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Tokom 1950-ih godina, Jugoslavija je dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.

Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, verovatno i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ – Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo izraz njegove sasvim posebene istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.

(D. Z. /Telegraf)