SUTRA JE SVETA PETKA, PRAZNIK KOJI DONOSI ZDRAVLJE I SREĆU: Na njen dan dešavaju se ČUDA i nikako ne valja raditi OVO

Paraskeva

Foto: printscreen/youtube/pravoslavlje

Srpska pravoslavna crkva u nedelju obeležava Svetu Petku (u grčkoj i bugarskoj crkvi poznata kao Paraskeva), sveticu koja je poznata kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih

Sveta Petka je jedna od najznačajnijih svetica u istočnoj i južnojEvropi, a zanimljivo je da je na Bliskom istoku poštuju i mnogi nehrišćanski narodi.

Dan pred ovaj veliki dan, trebalo bi odmah posle večere otići na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu: “Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!”

Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.

Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.

Sveta Petka je jedna od najznačajnijih svetica u istočnoj i južnojEvropi, a zanimljivo je da je na Bliskom istoku poštuju i mnogi nehrišćanski narodi.

Sveta Petka ili Paraskeva je najznačajnija svetica srpskog porekla. Živela je u Epivatu (Mala Azija) krajem 10. i početkom 11. veka. Po predanju je najveći deo svog života provela u pustinji uz molitvu, post i usamljenost. Ostala je devica celog života.

Predanje kaže i da joj je u snu Isus Hrist naredio da se vrati u civilizaciju, dajući joj moć da leči bolesne. Njena čudotvorna moć ostala je po legendi da traje i posle smrti, te su ljudi nastavili da se isceljuju na čudotvornim izvorima koje je ostavila iza sebe.

Mošti Svete Petke su po navodnoj njenoj želji najpre sahranjene u Beogradu, a potom su u godinama koje su usledile imale neverovatno putešestvije.

Prvo premeštanje moštiju obavio je bugarski car Jovan Asen 1238, po čijoj su naredbi prebačene u Trnovo. Zatim, kada su Turci Osmanlije osvojili Bugarski, njene mošti su po naredbi sultana Bajazita prebačene u moldavski grad Jaši.

Potom je knjeginja Milica uspela da 1396. izmoli da se mošti Svete Petke prebace u Beograd, gde su sahranjene u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Međutim, vek kasnije, sultan Sulejman je odlučio da mošti Paraskeve budu prenete u Carigrad 1521. godine

Na kraju su mošti Svete Petke 1641. prebačene ponovo u Jaši, kada ih je carigradski patrijarh Partenije poklonio moldavskom knezu Vasiliju Lupulu.

Iako mošti Svete Petke i danas počivaju u moldavskoj crkvi Sveta tri jeraha, za pravoslavne vernike je i danas glavno mesto okupljanja na dan Paraskeve crkva Ružice na Kalemegdanu.

Veruje se da čudotvorna voda sa izvora kod kapele Svete Petke u crkvi Ružica leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa očima.

Pravoslavci iz mnogih zemalja zato upravo svakog 27. oktobra dolaze da uzmu vodu sa svog izvora u nadi da će im podariti dobro zdravlje ili izlečenje od trenutnih oboljenja. Narodna verovanja kažu da na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovu to ne treba da rade žene.

     

(Dnevne.rs/Izvor:Telegraf.rs, SrbijaDanas)