OBAVEZNO PROČITAJTE Filozofija Matije Bećkovića kao surova istina današnjice: Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!

pesnik

Foto: Medija centar Beograd

Zaostalost je postala jedna vrsta mode. Pomodno je i popularno biti zaostao… Civilizovani sa zavišću gledaju na zaostale. Zaostali su postali nosioci napretka, sinonim zdravlja, avangarde.

Iz zaostalosti se ne može nazad. Zaostalost zna samo za napred. Danas samo zaostalost može da korača krupnim koracima.

Jedino zaostali imaju budućnost. Samo još gladni imaju nade da će biti siti. Siti su već siti.

Kao što pocepani imaju lepši san od elegantnih, samo još porobljeni mogu sanjati slobodu.

Otuda superiornost zaostalih leži na čvrstim osnovama. Njihova budućnost je sasvim izvesna. Od istorije civilizovanih oni će krojiti sebi budućnost. Nemaju razloga da ponavljaju očigledne greške i gluposti.

Gladni i bosi, puni snova, nade i snage, zaostali će tek doživeti nostalgične trenutke naše lepe prošlosti. Naše najlepše uspomene tek treba da budu njihova stvarnost. Njihovoj dokolici nije potrebna naučna fantastika. Oni sanjaju viljuške, točkove, pegle, prve novine, pronalazak filma, radija i televizije.

Pre TRINAEST GODINA prvi je upozorio šta se radi u Hitnoj pomoći. DANAS JE DOČEKAO SVOJ TRENUTAK! (INFO)

Oni su gladni naše sitosti.

Divnog li uzbuđenja, veličanstvene li gladi i radoznalosti.

Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!

Blago još uvek željnima pravde, slobode i jednakosti! Jedino oni imaju za šta i živeti i umreti. Jedino će još oni biti hrabri, časni, slavljeni. Oni će tek imati svoje pesnike!

Poučeni iskustvom već sitih i civilizovanih, oni će podizati blistavije revolucije i voditi spektakularnije ratove.

Njihov Napoleon biće viši. Njihov Aleksandar Makedonski živeće duže. Njihov Brut neće ubiti Cezara.

Teško onima koji su na cilju. Oni su bez cilja. Oni koji su ostvarili svoje snove, nemaju više šta sanjati. Slobodni će trunuti u nepromenljivosti slobode. Siti sreće, oni će se okrenuti nesreći.

Tako, dok ideal primitivnih ostaje dobro, emancipovani blazirano traže promenu u zlu.

Civilizovani pune svoja groblja samoubicama, zaostali – gladnima.

Siti bi hteli da doviknu gladnima, da nije sva sreća ni u sitosti, ali ih gladni ne čuju. Odeveni se skidaju, postaju nudisti, a goli kradu njihova odela, hladno im je i željni su elegancije.

Zaostali svaki zalogaj proglašavaju praznikom, svaki dan korakom ka sreći.

Civilizovani gledaju zaostale na malim i velikim ekranima, ne mogu da se načude toj hladnokrvnosti koja nikuda ne vodi. Kaju se za svoju radoznalost i nestrpljenje, rado bi iz gledališta utrčali na teren da sami sudeluju u igri.

Međutim, kasno je. Svako samo jedanput prolazi svoj put. Unazad se ništa ne može ispravljati. Unapred može, i to će zaostali učiniti.

Budimo dobri sa zaostalima, možda će nam pokloniti koji zalogaj svoje gladi i koji gutljaj svoje žeđi.

(Dnevne.rs /stil.kurir.rs /Izvor: Iskra.co)