„NJUJORK TAJMS“: Ruska intervencija u Siriji je lako objašnjiva – u pitanju je „strah Vladimira Putina od nemoći“.

avion

Foto-montaža: Wikipedia Dmitry Terekhov/Alexander Mishin/MSGT STEVEN TURNER, Tanjug/AP/RIA Novosti

Američki list „Njujork tajms“ napravio je psihološku analizu ličnosti Vladimira Putina. Prema navodima Amerikanaca, ruska intervencija u Siriji je lako objašnjiva – u pitanju je „strah Vladimira Putina od nemoćne državne vlasti“.

„Tajms“ piše kako se taj strah kod Putina prvi put rodio u noći 5. decembra 1989. godine. Tada je Putin kao pripadnik KGB gledao hiljade istočnonemačkih građana u Drezdenu kako zauzimaju sedište Štazija, tajne policije.

Tada mladi oficir ruske tajne službe nemoćno je gledao pad Berlinskog zida, dok je ruski uticaj u Istočnoj Nemačkoj već bio na aparatima za preživljavanje.

Bez obzira na relativno mirno zauzimanje sedišta Štazija, Putin je demonstrante smatrao opasnim i poremećenim, piše njujorški list.

[adsenseyu1]

“Osećam da sam lično kriv za to zauzimanje zgrade”, navodno je Putin rekao svom starom prijatelju Sergeju Rolduginu. Istočna Nemačka je uskoro nestala, nakon čega je usledio i krah SSSR.

„Putin je rekao da Sovjetski Savez boluje od paralize moći. Ta dijagnoza bila je glavni motivator konsolidacije moći tokom Putinove političke karijere. A može i odlično da objasni rusku vojnu intervenciju u Siriji”, analizira „Njujork tajms“.

„Avet masovnih protesta i vladavine mase progone Putina tokom čitave njegove karijere“, piše „Tajms“ i upoređuje masovne proteste u Istočnoj Nemačkoj sa onima u Siriji 2011. godine, kada su se „demokratski orijentisani građani“ pobunili protiv Asada.

Putin i Asad (Foto: RIA Novosti)

„Putin ovakve proteste smatra nezakonitom uzurpacijom autoriteta vlasti. Takve demonstracije protive se Putinovom uverenju da je državna vlast iznad svega i svih“, piše „Tajms“.

– Politički i društveni problemi rasli su tokom dugog vremenskog perioda u ovoj regiji i naravno da su ljudi bili željni promene. Ali šta je bio krajnji rezultat svega toga? – upitao je Putin u obraćanju Ujedinjenim nacijama.

I zaista, imajući u vidu ono što je došlo nakon „demokratskih revolucija“, pre svega posle pada Huseina i Gadafija, graniči se sa užasom.

„Raspad Sovjetskog saveza i haos koji je usledio posle toga, kod Putina je razvio loše mišljenje o neograničenoj demokratiji, ali i o karakteru njegovih sugrađana. Protesti koji su ubrzali raspad Sovjetskog saveza ostavili su ga ravnodušnim, ali Jeljcinov odgovor na ustavnu krizu 1993. godine stvorio je u njemu neku vrstu divljenja prema tadašnjem predsedniku. Naime, Jeljcin je pozvao vojsku da mu pomogne u rešavanju krize, koja je granatirala čak i zgradu ruskog parlamenta. Ovakav čvrst stav dopao se Putinu“, piše „Njujork tajms“.

[adsenseyu1]

„Pouke koje je Putin izvukao iz decenije Jeljcinove neretko pripite vladavine je da samo čvrsta državna vlast može sačuvati Rusiju od ekonomskog i političkog haosa devedestih. Ruski narod je zaostao, Ne može se prilagoditi demokratiji kao što je to bilo u vašim zemljama. Treba im vremena”, navodno je rekao Putin na sastanku stranih akademika, piše američki list.

Američka podrška obojenim revolucijama u bivšim sovjetskim republikama, Gruziji 2002., Ukrajini 2004. i Kirgistanu 2005. godine, Putinu je bila dokaz da Amerikanci vode politiku rušenja vlasti u državama koje su nekada bile pod ruskim uticajem.

Putin smatra da je građanski rat u Siriji samo poslednji u nizu sukoba koji nastaju nakon rušenja ili slabljenja centralne vlasti putem američke agresije. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija samo u poslednjih 20 godina, to ubeđenje je sasvim opravdano.

„Protesti u Ukrajini krajem 2013. i početkom 2014. u Putinu su izazvali strah da će strana agresija pre ili kasnije doći do Kremlja. Svaki građanin ima pravo da izrazi mišljenje o odlukama koje političari donose, ali to mišljenje mora da izrazi u okviru zakona.” Ovako je Vladimir Putin komentarisao ukrajinske proteste.

Vladimir Putin (Foto: RIA Novosti)

„Beg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča Putin je iskoristio za prisvajanje Krima i podršku oružanom ustanku na istoku Ukrajine. Mnogi stručnjaci i analitičari pokušali su da objasne rusku intervenciju u Siriji kao odgovor na domaći ekonomski pritisak i nisku cenu nafte, ali i kao odvlačenje pažnje od ukrajinskog sukoba ili utvrđivanje ruske pozicije na Bliskom istoku“, piše „Tajms“.

Američki list dodaje da srž intervencije čini Putinova odbrana principa da je država svemoćna i da je treba braniti od hordi demonstranata i pobunjenika. To je istovremeno poruka koja se tiče Sirije, ali i same Rusije, koju možda najbolje ilustruje deo Putinovog govora u UN.

– Nacije ne bi trebalo prisiljavati da prihvate neki model razvoja samo zato jer ga je neko proglasio ispravnim. Sovjetski savez svojevremeno je pokušavao da izvede razne društvene eksperimente, tražio promene u drugim državama po ideološkim osnovama, a to je dosta često imalo tragične posledice i degradaciju uslova življenja umesto napretka – rekao je ruski predsednik na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

(Izvor: Blic)