MISTERIJA Tesline sobe 3327: Najtužnija priča o srpskom geniju

TESKA

Foto: Dnevne.rs /pixabay

Natalija Princi je blogerka na hrvatskom portalu Večernji.hr, a ona je svoje impresije o boravku u hotelu Njujorker i Teslinoj sobi podelila sa čitaocima na njegov rođendan

U trenutku kada sam se zatekla u Teslinoj sobi 3327, prošlo više od 70 godina od Teslinog zadnjeg udaha.

Bila sam pozvana na prvu Teslinu Komemorativnu Konferenciju, održanu u čast i obeležavanje njegove smrti u Njujorker Hotelu u januaru 2013. Napisala sam knjigu nekoliko godina pre toga dana, i nazvala je Teslina Frekvencija Mira.

Naočigled beše to priča o njegova poslednja tri dana života ali, na dubljem nivou, reflektirala je njegov celoživotni trud u donošenju mira nacijama sveta.

Tesla je razumeo, bolje nego iko, kako to neće biti jednostavnan zadatak.Ratovi su bili masovni pokreti lišeni razuma koji su čvrsto počivali na slepom dosluhu i lažnim uverenjima nacija koje su ih pokretale.

A znao je da je masi potrebna komponenta vremena kako bi se umirila. Čista fizička zakonitost natopljena krvlju u čast – Smrti. Ništa više. Ništa manje. Nijedan časno. Samo to!

Te večeri sam bila upravo zapanjena činjenicom da sedim u njegovoj sobi. Moja opčinjenost je trajala i prethodna tri dana.Posebno me zapanjila izvanrednost: Tesla je još uvek mogao privući ljude da slede njegove puteve.

KRV NIJE VODA: Golman Hrvatske jednim potezom objasnio da li je PRAVOSLAVAC ILI KATOLIK?! (VIDEO)

Ništa se zapravo nije promenilo izuzev komponente vremena t = 1943 + 70 i zbog te neobičnosti,Tesla je bio jedini koji je zapravo nedostajao u toj večernjoj slici sobe 3327.

U vezi prostorne komponente te iste formule, ništa se bitno nije promenilo. Dimenzije sobe su bile iste, čitav hotel se tek malo izmenio a vrsta gotovo opipljive energije lelujala je njegovom sobom.

Sedela sam na jednome od dve kreveta koji sada krase sobu i gledala uokolo. Prostor u kojem je boravio Nikola Tesla, jedan od najvećih umova moderne istorije, beše klaustrofobično malen od plafona do poda i od zida do zida.

Mogla sam ga živo zamisliti, onako visokog, kako se sporo kreće po toj malenoj kutiji od sobe. Promislila sam, sa apsolutnom sigurnošću u sopstvenu procenu, da se nikada neće izgraditi veći spomenik ljudskoj nezahvalnosti od sobe 3327 Njujorker Hotela.

Čula sam Teslin strogi prigovor: “Natalija, nije mi bio potreban veliki prostor za razmišljanje.”Suprotstavila sam mu: “Nije ovo više priča o Vama, gospodine Tesla.

Kada bolje razmislim, nije nikada ni bila o Vama. Soba ne govori toliko o Vama koliko se ogleda u nama, ljudima, nezahvalnim budalama. Dosta ste bisera bacili pred svinje, zar ne mislite? ”

Nikola Tesla je bio odista veliki gospodin da mi išta na to odgovori.

(Dnevne.rs /Izvor: vecernji.hr)