MIROSLAV LAZANSKI: Koja nas budućnost čeka u EU?

Miroslav

Foto: Tanjug

Koja nas budućnost očekuje u EU, kada je već danas EU prepuna problema i velikih suprotnosti? I kako tu budućnost u EU vezivati s pitanjem Kosova?

Ne znam, da sam prorok, živeo bih u pustinji ili manastiru. No, tamo mi se nešto ne ide. Znam samo činjenice, a one govore da je današnja EU sve više pozorište apsurda, piše Miroslav Lazanski, čiju kolumnu za Politika.rs prenosimo u celosti:

Priština najavljuje i formalno formiranje svoje vojske. Pošto ta vojska odavno postoji, samo pod drugim imenom. Zapravo, pod dva imena: „Kosovske bezbednosne snage“ i NATO.

Koji oprema i obučava te kosovske bezbednosne snage. A i vežba s njima. Naravno, vežba i s nama. A koji, NATO, za sada kaže da se pre formalnog preimenovanja imena s time moraju složiti i Srbi u skupštini Kosova, jer to predviđa ustav.

AUTORSKI TEKST PREDSEDNIKA SRBIJE: “Moja politika je politika protiv mitova i večnih istina”

Znate ono, prvo standardi pa onda status. Pa će Srbi kada dođe do glasanja u skupštini Kosova o preimenovanju „bezbednosnih snaga“ u vojsku Kosova najverovatnije napustiti salu. A posle se vratiti u salu. Jer, jezik pravde uvek je dvoličan. A ljudi, bili oni mali, bili veliki, uvek su grešili.

Hitler je vodio rat kako bi Nemci postali gospodari sveta, a uništio je Nemačku. Čerčil je vodio rat da bi spasao englesku imperiju. U stvarnosti, uništio ju je.

Koja nas budućnost očekuje u EU, kada je već danas EU prepuna problema i velikih suprotnosti? I kako tu budućnost u EU vezivati s pitanjem Kosova? Ne znam, da sam prorok, živeo bih u pustinji ili manastiru. No, tamo mi se nešto ne ide. Znam samo činjenice, a one govore da je današnja EU sve više pozorište apsurda.

Da je evropska politika, zapravo, antipolitika i da apokalipsa preti i evropskoj demokratiji. Pogledajte Nemačku, Italiju, Švedsku. Mađarskoj i Poljskoj iz Brisela se preti…

Kada mu je Evropa zapretila da se neće saglasiti s njegovim akcijama, Oto fon Bizmark još je davno izjavio: „Pogrešno je govoriti o Evropi, to je čist geografski izraz!” Možda je Evropa čisto geografski izraz, ali u svakom slučaju, on je veoma star. Evropljani su svesni svog dela sveta već dugo, njegove granice, topografija, jezici i ideje priznati su i o njima se raspravlja najmanje 1.200 godina.

Više nego bilo koji drugi kontinent, Evropa je bila opsednuta svojim samoodređenjem, utvrđivanjem šta to povezuje „Evropljane” i šta ih razlikuje od njihovih komšija. Ukratko, utvrđivanjem specifičnih zahteva i očiglednosti „evropske civilizacije”.

zastva

Foto: dnevne.rs/ pixabay

Ti zahtevi, zasnovani na intuitivno očiglednim karakteristikama Evrope: hrišćanstvu, nasleđu Rimskog carstva, različitim prirodnim granicama, predstavljaju okruženje savremene težnje za jedinstvom.

Međutim, kada se razmotri izbliza, slika postaje nejasnija, jer evropska je civilizacija imala raznovrsnu prošlost. Naime, čak i kada su se Evropljani pozivali na ideju Evrope, vrlo često su imali sasvim različite stvari na umu.

EDI RAMA: Ako Tramp kaže, delimo Kosovo (INFO)

Tu je, pre svega, značajan element veličine. Dimenzije evropskih država se razlikuju: od Nemačke, sa preko 80 miliona stanovnika, do malih država u području Alpa. Zemlje s velikim brojem stanovnika i dugotrajnim bezbednim državnim sistemima oduvek su vodile računa da ne budu anonimno apsorbovane u panevropske projekte, bilo da su na njihovom čelu bili pape i carevi, bilo birokrate.

Mađari, Česi i Poljaci ušli su u EU kao u integraciju gde vlada ideal nacionalne nezavisnosti, političke i kulturne slobode. Sada im Berlin nameće migrantsku politiku s kojom se ne slažu, ali i određenu vrstu unutrašnjeg zakonodavstva.

Kod velikih zemalja postoji zabrinutost da će isuviše velikim identifikovanjem s EU, koju ne mogu da kontrolišu, izgubiti svoju posebnu nacionalnu sliku.

Znatno više od veličine, položaja ili istorije, značajnija je linija podele koja u današnjoj EU ide kroz države, a ne između njih. Naime, sve ono što je nedvosmisleno evropsko u pogledu misli ili ukusa ili prakse na kontinentu, oduvek je bilo ograničeno na transnacionalnu elitu.

Ujedinjeni poznavanjem jednog zajedničkog jezika, koji je prvo bio latinski, pa francuski i sada engleski, kao i slobodom kretanja koju su im davali privatni resursi ili javna podrška, takvi ljudi su oduvek i bili Evropljani i tako su se i osećali.

Za neku drugu Evropu poljoprivrednika, trgovaca, radnika i činovnika Evropa je još uvek nešto apstraktno. Čak i na planu univerzalne, popularne kulture, koja se može razmenjivati, ta kultura nije specifična evropska već neka vrsta adaptirane paraameričke kulture koja je površno pelcovana na lokalni život.

VUČIĆ: “Irsku ne možemo da stignemo, sve druge možemo”

Na nešto dubljem nivou, niža klasa evropskih država i dalje je svedena na uže granice. Njene brige i interesovanja su više nacionalna nego kontinentalna, a samim tim su više podložna populističkim i nacionalističkim apelima protiv promena koje su na njenu štetu sprovedene u ime Evrope.

Nestanak nacionalnih granica u EU, kada je reč o kretanju robe, novca i ljudi, stvorio je neku vrstu hibrida. Francuzi, Nemci i Italijani su istovremeno i Evropljani samo u zavisnosti od toga šta rade.

Pošto su se zemlje članice EU okupile i stvorile zajednicu – manje da bi izgradile jasno osmišljenu budućnost, a više da bi sprečile povratak na dobro sagledanu prošlost.

Odnosno, ideja i ideal Evrope su i danas nejasni kao i ranije. Svakako, u pitanju je nešto više od geografije, ali odgovor ipak nije potpun.

Ne znam šta je trebalo predsednici Hrvatske gospođi Kolindi Grabar Kitarević da u intervjuu jednom austrijskom listu kaže „da se Hrvati u SFRJ nisu smeli izjašnjavati kao Hrvati”.

HAŠIM TAČI UPUTIO JAVNU PORUKU: Neće biti egzodusa, pripajamo Preševo,Medveđu,Bujanovac (INFO)

To naprosto nije istina, završio sam deo osnovne škole u Karlovcu i Pravni fakultet u Zagrebu i znam da su se moji tadašnji školski drugovi uvek izjašnjavali kao Hrvati.

Uostalom, s nekim kasnijim istaknutim političarima iz redova HDZ-a bio sam svojevremeno na studijama. U indeksima, gde stoji nacionalnost, pisalo im je „hrvatska”. Ja video, a može se i proveriti…

(Dnevne.rs/Izvor: Politika)