LAZANSKI: Ko se to iživljava nad srpskim pilotima

Foto montaza: Dnevne.rs /Izvor: Reuters /jutjub printskrin

Piše: Miroslav Lazanski

Tri me­se­ca po­sle te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Nju­jork i Va­šing­ton, sre­di­nom de­cem­bra 2001. go­di­ne pre­la­zio sam, sa gru­pom stra­nih no­vi­na­ra, re­ku Pjandž na gra­ni­ci Ta­dži­ki­sta­na i Av­ga­ni­sta­na. Noć, plju­šti ki­ša, bla­to na oba­li br­ze pla­nin­ske re­ke i ru­ski voj­ni­ci iz sa­sta­va 201, mo­to­stre­ljač­ke di­vi­zi­je, ko­ji ov­de ču­va­ju gra­ni­cu, jer je to spolj­nja gra­ni­ca ZND-a.

Pre­ko re­ke je bi­la pre­ba­če­na ži­ča­na saj­la i uz po­moć ru­skih voj­ni­ka na obič­nom dr­ve­nom spla­vu na­te­žu­ći saj­lu pre­ba­ci­li smo se na av­ga­ni­stan­sku stra­nu oba­le. Ta­mo, u ma­lom ša­to­ru, uz po­moć ba­te­rij­ske lam­pe, mu­dža­he­di­ni su nam lu­pi­li ula­zne vi­ze: do­bro­do­šli u Av­ga­ni­stan.

Na­rav­no, nas se­dam stra­nih no­vi­na­ra hte­li smo da­lje, ba­rem do Fej­za­ba­da ko­jeg su kon­tro­li­sa­li mu­dža­he­di­ni, a op­ko­lja­va­li ta­li­ba­ni. I kre­nu­lo je po­ga­đa­nje sa vo­za­či­ma dži­po­va ko­ji su svo­ja vo­zi­la par­ki­ra­li od­mah do ša­to­ra gde se lu­pa­ju vi­ze. Ce­na pre­vo­za ni­je bi­la ma­la, ali što re­če ko­le­ga in­dij­ski no­vi­nar, to je „sin­di­kal­na” ce­na, ista i za dži­po­ve i za ka­mi­le. Ka­da sam za­va­pio da ma­lo spu­ste ce­nu, bra­da­ti tur­ban­dži­ja, vo­zač, mi je od­bru­sio: „ Ima­te vi u Ju­go­sla­vi­ji pa­ra, pro­da­li ste svog pred­sed­ni­ka za 10 mi­li­o­na do­la­ra”. Bio sam za­pa­njen, tur­ban­dži­ja u za­bi­ti Av­ga­ni­sta­na u tri sa­ta no­ću, pod ki­šom i u bla­tu, da po­teg­ne taj ar­gu­ment. Osta­li no­vi­na­ri su se sa­mo sme­ja­li…

LAZANSKI: Orden Aleksandra Nevskog Vučiću je fantastična stvar – PUTIN NIJE SLUČAJNO DONEO ODLUKU BAŠ NA BOŽIĆ!

Na­rav­no, pla­tio sam pre­voz i to­ga sam se pri­se­tio ka­da sam ovih da­na čuo ka­ko se je­dan su­di­ja, ov­de u Sr­bi­ji, po­na­ša u is­tra­žnom po­stup­ku, na za­mol­ni­cu hr­vat­skog pra­vo­su­đa, pre­ma ofi­ci­ri­ma, pi­lo­ti­ma ne­ka­da­šnje JNA. Jer, Sr­bi­ja je je­di­na dr­ža­va u sve­tu ko­ja je svog pred­sed­ni­ka iz­ru­či­la Tri­bu­na­lu u Ha­gu, za­pra­vo ne­ko od ta­da­šnjih vo­de­ćih po­li­ti­ča­ra uzeo je za to iz­ru­če­nje 10 mi­li­o­na do­la­ra. Po­što su Ame­ri jav­no ob­ja­vi­li ko­li­ko to ko­šta.

I sa­da se ge­ne­ral Lju­bo­mir Ba­jić ču­di ka­ko se su­di­ja Mi­lan Dil­pa­rić, usred Be­o­gra­da, po­na­ša pre­ma nje­mu i dru­gim ofi­ci­ri­ma osum­nji­če­nim za slu­čaj ga­đa­nja Ban­skih dvo­ra u Za­gre­bu u ok­to­bru 1991. E moj Ba­jo, pa oni su pro­da­li sop­stve­nog pred­sed­ni­ka! Oni su u Hag iz­ru­či­li sve što je od njih tra­že­no. Kom­ple­tan po­li­tič­ki i voj­ni vrh Sr­ba, sa obe stra­ne re­ke Dri­ne za­vr­šio je u Ha­gu i sa­da se ge­ne­ral Ba­jić ču­di su­di­ji Dil­pa­ri­ću? Usred Be­o­gra­da? Ne­ma ču­đe­nja, mo­žeš da iz­gu­biš rat, ali ako sve­sno pri­sta­neš na gu­bi­tak sa­mo­po­što­va­nja iz­gu­bio si kao na­ci­ja sve.

Pre 27 go­di­na, 15. ma­ja 1992. u Tu­zli se do­go­dio zlo­čin. Na­pad­nu­ta je ko­lo­na pri­pad­ni­ka JNA ko­ja se po­vla­či­la iz gra­da, ko­lo­na ko­ja se kre­ta­la uli­ca­ma gra­da u mir­no­dop­skom po­ret­ku, bez ika­kvog otva­ra­nja va­tre, voj­ni­ci su se­de­li u ka­mi­o­ni­ma pod obič­nim ce­ra­da­ma. Na njih je otvo­re­na be­so­muč­na palj­ba, uz di­rek­tan te­le­vi­zij­ski pre­nos, po­gi­nuo je 51 voj­nik, a još 50 ih je ra­nje­no.

U ok­to­bru 2010. go­di­ne od­lu­kom Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du, Ili­ja Ju­ri­šić ko­ji je pr­vo­ste­pe­no su­đen na 12 go­di­na za­tvo­ra zbog tog rat­nog zlo­či­na, oslo­bo­đen je pri­tvo­ra, pr­vo­ste­pe­na pre­su­da mu je uki­nu­ta, a ve­će ko­jem je pred­se­da­vao su­di­ja Si­ni­ša Va­žić na­lo­ži­lo je da se Ju­ri­ši­ću odr­ži no­vo su­đe­nje pred no­vim sud­skim ve­ćem. Advo­kat Ju­ri­ši­ća iz­ja­vio je da sud Sr­bi­je ne mo­že da na­re­di nje­go­vo even­tu­al­no pri­vo­đe­nje iz BiH.

U obra­zlo­že­nju od­lu­ke Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du su­di­ja Va­žić je iz­ja­vio „da je osta­lo ne­ja­sno za­što se i po či­joj na­red­bi tu­zlan­ski gar­ni­zon po­vla­čio, a po­sto­je i mno­ge kon­tra­dik­tor­no­sti oko to­ga da li je op­tu­že­ni znao za po­sto­ja­nje per­fid­nog pla­na na­pa­da na ko­lo­nu JNA, te da te či­nje­ni­ce tre­ba da se utvr­de u no­vom po­stup­ku”.

Ka­ko se slič­na „ar­gu­men­ta­ci­ja” o ne­po­sto­ja­nju spo­ra­zu­ma o mir­nom iz­vla­če­nju pri­pad­ni­ka JNA sa te­ri­to­ri­je BiH ko­ri­sti­la i pred Eks­tra­di­ci­o­nim su­dom u Lon­do­nu u slu­ča­ju Eju­pa Ga­ni­ća, zbog zlo­či­na nad pri­pad­ni­ci­ma JNA u Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci u Sa­ra­je­vu, pa se čak i u na­šem Tu­ži­la­štvu za rat­ne zlo­či­ne tvr­di­lo da o spo­ra­zu­mu o mir­nom po­vla­če­nju JNA iz BiH, po­stig­nu­tom u Ohri­du apri­la 1992, ne­ma pi­sa­nih tra­go­va, či­nje­ni­ce go­vo­re su­prot­no.

UŽASNA ČESTITKA SRBIMA ZA BOŽIĆ: Sin hrvatskog političara objavio sliku USTAŠE SA SRPSKOM GLAVOM!

Ima pi­sa­nih tra­go­va, po­sto­je na­re­đe­nja o mir­nom iz­vla­če­nju JNA iz BiH. O sve­mu to­me pi­sao sam u „Po­li­ti­ci” od 13. ok­to­bra 2010. go­di­ne: in­for­ma­ci­ja broj 37-2 od 28. apri­la 1992. sa pot­pi­som Bran­ka Ko­sti­ća, ko­ja je upu­će­na Pred­sed­ni­štvu BiH, a u ko­joj je reč o mir­nom po­vla­če­nju je­di­ni­ca JNA sa te­ri­to­ri­je BiH, na­red­ba broj 5-30 sa pot­pi­som Bran­ka Ko­sti­ća o iz­vla­če­nju je­di­ni­ca JNA iz BiH, o če­mu je  oba­ve­šte­no Pred­sed­ni­štvo BiH i Ali­ja Izet­be­go­vić, na­red­ba ge­ne­ra­la Adži­ća stro­go pov. broj 340-1, od 10. ma­ja 1992. ko­jom se pre­ci­zi­ra pra­će­nje sta­nja u je­di­ni­ca­ma JNA pri­li­kom pre­me­šta­nja sa te­ri­to­ri­je BiH u skla­du sa od­lu­ka­ma Pred­sed­ni­štva SFRJ iz apri­la me­se­ca 1992. go­di­ne.

Je­di­ni­ca JNA se mir­no po­vla­či­la iz Tu­zle, to su ve­ći­nom bi­li re­gru­ti, voj­ni­ci od 18 go­di­na. Ma­sa­kri­ra­ni su be­sti­jal­no. Sme­šno je i tu­žno ka­da se na­še pra­vo­su­đe pi­ta „po či­joj se na­red­bi po­vla­čio gar­ni­zon JNA iz Tu­zle”.

VEĆ IMAMO APSOLUTNI HIT GODINE! Vulin prevazišao sam sebe:Ministar odbrane čestitao Božić PATRIJARHU PAVLU! (FOTO)

U ju­lu 2011. po­če­lo je po­no­vlje­no su­đe­nje Ili­ji Ju­ri­ši­ću u Spe­ci­jal­nom su­du u Be­o­gra­du. To je bi­la na­da da ko­lo­na JNA u Tu­zli, što se ti­če na­šeg pra­vo­su­đa, ne­će oti­ći u za­bo­rav. Da ne is­pad­ne da zlo­či­ni nad pri­pad­ni­ci­ma JNA ni­su bi­li zlo­či­ni, sve zbog op­šteg po­mi­re­nja na Bal­ka­nu i na­še ser­vil­no­sti pre­ma biv­šoj bra­ći. I šta bi od tog po­no­vlje­nog su­đe­nja, gde je da­nas Ili­ja Ju­ri­šić? Ni­šta go­spo­do, za­to se sa­da iži­vlja­va­mo nad na­šim pi­lo­ti­ma. Da li su to biv­ši pri­pad­ni­ci JNA iz­op­šte­ni i pre­zre­ni od dru­štva?

(Dnevne.rs/Izvor: Politika)