JEDINSTVEN SLUČAJ U ISTORIJI: Dan kada je 62.000 SRBA jednim potezom ODLUČILO SUDBINU PRVOG SVETSKOG RATA (FOTO)

rat

Foto: Wikipedia

Nakon stravične zime 1916. godine i povlačenja preko Albanije, malo ko je u svetu verovao da Srbija još uvek postoji. Zemlja je bila okupirana, narod na umoru, a Vlada i kralj rasejani po Evropi. 

Kada je Austorugarska napala Srbiju 1914. godine, Srbija je odgovorila žestoko i hrabro. Ipak, do 1915. godine pred njom se postavila samo jedna opcija – povlačenje.

Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.

[adsenseyu5]

Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi.

Bio je ovo jedinstven slučaj u istoriji! Cela Vlada, kralj, skoro cela vojska i ogroman broj civila – faktički jedna država se povukla sa svoje teritorije i nastanila na drugoj! Ipak, upravo to se dogodilo nakon albanske golgote –priča za Dnevno.rs istoričar Dobrica Jovičić.

Iako je posle toga malo ko verovao u srpski oporavak, ovo nije bio kraj! Vojska koja je dopremana na grčko ostrvo Krf iskoristila je vreme za odmor i oporavak i već od aprila 1916. godine polako je upućivana na ratište kod Soluna gde su se već nalazile francuske i britanske trupe. Tako je bilo sve do 1918. godine, dolaska američkih jedinica i velike savezničke ofanzive.

“Bežite živi, idu mrtvi!”

Ironično, Solunski front je u Prvom svetskom ratu nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. Jedinice su došle prekasno i u nedovoljnom broju da spreče pad Srbije, a nakon toga ratište je smatrano sporednim i skoro nebitnim.

– Verovalo se da će rat bili odlučen na Zapadu i da će tamošnji pobednik biti i pobednik u Velikom ratu. Sa druge strane, Solunski front je nakon početnih borbi ostao prilično stabilan na delu od albanske granice do reke Strume – objašnjava Jovičić.

Na Solunskom frontu bile su okupljena velika Saveznička vojska. Bilo je i brojnijih i spremnijih jedinica, ali ne i motovisanijih od srpskih. Domovina je sanjana, o njoj se stalno pričalo, o Srbiji su pevane pesme… Kada je proboj konačno počeo, srpsku vojsku više niko nije mogao da zaustavi!

[adsenseyu1]

Ulazak SAD u Prvi svetski rat i dolazak američkih trupa na Solunski front mnogo doprineo uspešnom proboju. Ipak, izveštaji iz onog vremena govore o tome da su naši vojnici marširali po 17 sati dnevno i da su išli takvim tempom da ih je i konjica teško sustizala. To jeste možda preuveličano, ali dobro ilustruje želju Srba da što pre stignu do domovine u kojoj nisu bili tri godine –ističe Jovičić i dodaje da je upravo taj juriš i doveo do velikih stradanja naše vojske koju je, kada je jednom krenula, bilo teško kontrolisati. 

Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija uz pomoć dve francuske divizije probile su Solunski front baš na današnji dan, 17. septembra 1918. godine, a Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Nakon nedelju dana trupe su prešle Vardar čime je put ka Srbiji otvoren.

BRUTALAN ODGOVOR RUSIJE NA TRAMPOV GOVOR: „Neka prvo Srbiji…“ (INFO)

Ostalo je zabeleženo da su bugarski vojnici, videvši srpske vojnike za koje su mislili da su gotovi još 1915. godine kako jurišaju, bacali oružje i bežali vičući kako “idu mrtvi”.

[adsenseyu5]

– Srbi su veoma brzo stigli do Niša i tek su tu naišli na veći otpor. Krajem septembra kapitulirala je Bugarska što je bio ogroman udarac za Centralne sile i svakako je ubrzalo kraj Prvog svetskog rata – kaže naš sagovornik.

U nezaustavljivom jurišu srpska vojska je ne žaleći živote i ne gledajući na gubitke, za 45 dana prešla oko 600 kilometara potiskujući neprijatelja i oslobađajući zemlju. Prvog dana novembra srpska zastava se ponovo zavijorila i u Beogradu.

POSLEDNJA VEST – PREDSEDNIK VUČIĆ NAM IZ NJUJORKA ZABRINUTO PORUČUJE: Ovde sve pršti od teških reči, TRAMP PRETI! Opasno je! Srbija će leteti nisko! (INFO)

Borbe su u I svetskom ratu okončane 11. novembra 1918. godine. Svet je u tom trenutku već slavio, a u godinama koje su usledile proučavana je strategija i davane zasluge mnogima. Ipak, verovatno najiskreniji komentar povodom Savezničke pobede bio je onaj koji je londonski “Mančester gardijan” dao neposredno posle kraja Velikog rata: “Ma koliko bila velika uloga Francuza u pobedi, danas ceo svet misli na Srbiju”.

(A. Bogdanović, Dnevno.rs)

[adsenseyu4]