GORČIN STOJANOVIĆ: “Preskakanje sopstvene senke”

utakmica

Foto: Tanjug/AP

Što bi rekli iskusni konobari, da vidimo šta smo imali: supa ništa, trista, rinflajš ništa, trista, ćevapi, petsto, salata, dvesta, piće na naš račun trista, ukupno hiljadu šeststo šezdeset, evo da zaokružimo na hiljadu šeststo.

Ništa se, naime, naplaćuje kao i sve drugo. I više od toga: ništa se plaća najviše. A naročito piće na račun kuće. Šta, dakle, nije valjalo? Najpre – igra.

Igralo se malo i retko, zato što je to bila odluka selektora: duge i duboke lopte, daleko od svog gola, a tamo ćemo da se izborimo, jer smo mi, kao, visoki, snažni i okretni. Ako je lopta više u vazduhu nego na zemlji, manji je izbor mogućnosti, igra biva jednosmerna, jednoznačna, što bi rekli antikomunisti – jednoumna.

LEPO SMO IH VASPITALI! Maloletna deca u Jagodini urlaju ‘Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji’ (VIDEO)

I, osim toga, centaršutevi s bokova – onda kad ih uopšte ima – valjalo bi da budu blizu savršenstva. Pa i tada je neophodan neko na sredini terena ko obavlja poslove dispečera. Ne beše tako. Predvidiva igra sa večitim golmanskim loptama nije drugo nego uvežbavanje protivničke odbrane – ako nemaju visinu, razumevši tu jednu jedinu ideju, oni će, usled ponavljanja iste akcije, naći načina da se postave tako da, sve i da loptu uzme naš starinski centafor – dalje od toga neće ići.

navijač

Foto: Tanjug/AP

Selektor je pokušao sopstvenu malu misao proširiti za utakmicu sa Brazilom, ali ne promenom igre nego promenom igračkog sastava. Kao ni njegov prethodnik, nije znao šta bi sa Sergejem, pa mu je u tri utakmice dao tri različite uloge.

Prethodnik, koji se kroz kvalifikacije provukao s više sreće nego briljantno funkcionalne igre, pravio se da taj igrač i ne postoji. Sad će ga – igrača, ne selektora – razvlačiti konj’ma na repove, osobito žuta štampa i njeni dobrovoljni dželati po društvenim mrežama i komentarima. Jer, u takvoj zemlji živimo – zemlji stalnog preobražavanja sopstvenih slabosti u tihu mržnju spram drugog.

Kod Fife, to košta deset hiljada švajcarskih franaka. Selektor, nadalje, nikad nije saznao ko mu igra zadnju četvorku. A ni šta bi tačno radio s Matićem. Igrajući sa dva vezna – nesiguran u zadnju liniju – vezao je više od polovine tima za odbranu. Kad je, međutim, priteralo, ispostavilo se – u tih desetak minuta drugog poluvremena – da naš tim ume držati loptu pas-igrom i više od toga, može prići blizu završnom udarcu. Ali, centarfor-sidraš, navikao na glavomet, nije tip igrača za to. Da je selektor imao smelosti, volje i snage da proba sa dvojicom špiceva, kad nije išlo drugačije i kad mu se već otimala izabrana formacija, možda bi poraz bio manje rutinski? Čuda nije moglo biti, jer za čudo nisu stvarani uslovi.

Selektor, nadalje, nije imao smisla za dramaturgiju utakmice. Kao što nije čuvao nerešeno protiv Švajcarske u poslednjih deset minuta, tražeći u tobožnjoj hrabrosti igre „va bank“ iskupljenje za sopstvene sistemske pogreške, tako je petnaest minuta pre kraja utakmice s Brazilom, počeo da uvodi decu – „da osete Svetsko prvenstvo“. Da je bilo pameti, ali ne selektorove, nego kod njegovih poslodavaca, ta bi deca – inače, svetski prvaci u fudbalu – sa svojim selektorom igrala ovo prvenstvo ili, možda, ne bi prošli ni kvalifikacije, ali bi umesto ove revije igrača imali neki tim ili bar neki začetak budućeg tima. Tek sada, recimo, nije jasno zašto nije bilo Mijata Gaćinovića ni na klupi.

PRECENIO SEBE? Evo kako je Sergej Milinković-Savić ocenio svoje igre na Mundijalu

Neiskusan selektor, tako, ključni je krivac za odsustvo bilo kakvog stila igre. Stil je u fudbalu, kao i u svim stvaralačkim delatnostima ljudskog uma, duha i tela – sve. Gde je stila, tu je i dela. Naš selektor to nije razumeo ili nije mogao da razume: rasturivši nešto prethodno, što nije bilo savršeno, ali je, više udelom sreće, nekako funkcionisalo, nije napravio ništa novo ili, bar, konzistentno. Igrao je od utakmice do utakmice, „kako padne“. Ne biva. I nikad nije bivalo. Kako došao tako će, po svoj prilici, i otići. Dabogda ne bilo tako – ali, ne deluje kao da je posredi budući veliki trener. Kao što je, uostalom, bio slučaj i sa svim prethodnim selektorima fudbalske reprezentacije mlade države po imenu Srbija: ili behu islužene poluveličine ili budući osrednji treneri. Ali, terazijske guzonje, slično onima dva bloka dalje, i nemaju strategiju, imaju samo taktiku, samo kratkoročne misli i ista takva dela.

Brazil

Foto: Tanjug/AP

Sopstvenu senku ne možeš preskočiti. Ali te ona može zakloniti. Možeš postati senka svoje senke. Možeš utrnuti. U ništavilu. Jer, rekosmo li – ništa se najskuplje plaća.

Momak, pojačaj ton da gledamo fudbal, daj ovde još jedan dupli vinjak i malu kiselu, i šta ko pije. I naplati.

(Dnevne.rs/Izvor: Gorčin Stojanović, Blic.rs)