Foto: Dnevne.rs/pixabay
Organizam sve pamti i proživljava, a jedan od njegovih najvećih neprijatelja je stres, pogotovo onaj hronični.
Stoga je važno da znate da prepoznate simptome koji upozoravaju da je vreme za promenu načina života.
– Umorni ste bez obzira na adekvatnu količinu sna. Spavate redovno i dovoljno, ali čak i nakon dobrog sna osećate se jako umorno i najradije biste se odmah vratili u krevet.
– Ujutro se teško budite. Zbog izloženosti dugotrajnom stresu nadbubrežna žlezdapravovremeno ne izlučuje dovoljno hormona kortizola koji ujutro obično stimuliše stvaranje energije u našem telu i pomaže nam da se razbudimo.
– Nemirni snovi i noćne more. S dužinom sna progresivno se povećava i broj pozitivnih i lepih snova. No, kada smo nervozni i napeti, češće se budimo zbog čega se smanjuje mogućnost dosezanja stupnja sna u kojima umorne i opterećene snove zamenjuju pozitivne i opuštene slike.
– Imate veliku želju za slanom hranom. Hronični stres dovodi do disbalansa u količini elektrolita u telu pa zbog toga često imamo potrebu za nečim slanim.
OVAK BAKA JE BOLJA OD LINDE: “Čekamo Putića da nam bude dobro” (VIDEO)
– Zavrti vam se kada ustajete iz sedećeg, ležećeg ili čučećeg položaja. I ovo je direktna posledica nedostatka elektrolita.
– Teški PMS i neredovne menstruacije. U telu se izlučuje višak hormona stresa što pak utiče na disbalans polnih hormona. Sve to rezultuje jakim simptomima PMS-a i neredovnim ciklusom. Bolni menstrualni grčevi u dvostruko se većoj meri javljaju kod žena pod stresom,nego kod onih koji nisu pod njegovim uticajem.
– Često ste prehlađeni. Hronični stres dovodi do pada imuniteta zbog čega se naše telo teško bori protiv bakterija i virusa kojima smo okruženi i gubi otpornost na njih.
– Odjednom se više ne znate nositi sa stresnim situacijama. Nekada ste ih dočekivali spremno i brzo se snalazili nakon suočavanja s problemom, a sada jednostavno ne znate odakle krenuti i kako smanjiti osećaj panike. To se događa zato što se nakon duge izloženosti stresnim situacijama naša sposobnost tolerancije i otpornosti na stres znatno smanjuje.
– Ne možete preživeti dan bez kofeina ili energetskih pića. Obavezno kuvate kafu ili ispijate energetska pića kako biste se osećali manje umorno i razbistrili um? Vaše prirodne rezerve energije ispraznile su se zbog stresa.
ODUŠEVIĆE VAS ‘MOZAIK TEHNIKA’ : Prelepa tehnika farbanja ne može da vam ne uspe! (KORAK PO KORAK)
– Vikend glavobolje. Slabije glavobolje ili intenzivnije migrene mogu se pojaviti tokom vikenda kada pada nivo stresa i napetosti.
– Iznenadna pojava akni. Upaljena koža takođe može biti znak stresnog načina života. Ukoliko vas muče upravo takvi tretirajte kožu s preparatima koji sadrže salicilnu kiselinu ili benzoil peroksid te nekomedogenu hidratantnu kremu koja neće isušiti kožu. Ukoliko koža ne reaguje pozitivno kroz nekoliko nedelja, svakako posetite dermatologa.
– Kožne bolesti. Svrab, atopijski dermatitis ili seboreja kožne su bolesti koje svoje uporište imaju u emocionalnim opterećenjima hroničnog stresa.
– Pojava novih alergija. Hormoni stresa stimulišu lučenje imunoglobulina E, proteina u krvi koji je odgovaran za alergijske reakcije u organizmu.
– Bolovi u stomaku. Premda još uvek nije dovoljno medicinski istražena povezanost između uznemirenosti i bolova u stomaku, u mnogim je istraživanjima dokazano da grčeve u abdomenu potiču od nervoze te ostali simptomi stresa poput anksioznosti i straha.
– Naglo debljanje ili mršavljenje. Niste unosili nikakve promene u svoju ishranu, ali odjednom se debljate ili pak naglo mršavite. Stres može biti uzrok hormonalnih promena koje utiču i na vašu telesnu težinu. Posebno utiče na rad štitne žlezde, a upravo su neobjašnjivo debljanje i mršavljenje jedan od znakova da vam štitna žlezda stvara probleme.
JELENA KARLEUŠA PREKINULA ĆUTANJE: Oglasila se s Duškom iz Kine (FOTO)
– Problemi sa gastritisom. Najčešće je uzrokuju hrana i piće koje konzumiramo, ali gastritis može biti rezultat stresa koji takođe podstiče prekomerno izlučivanje kiselina u želucu.
– Često se osećate anksiozno. Stres ne utiče samo na naše fizičko stanje nego i na psihičko. Duža izloženost stresu može uzrokovati napade panike s kojima se najčešće ne možemo nositi bez pomoći stručnjaka.
– Ne možete se fokusirati. Nekada ste bili pedantni, tačni, brzi i učinkoviti, a sada se jednostavno ne možete fokusirati na svoj posao i obaveze? Stres je uzeo svoj danak.
– Preterujete sa svojim porokom. Umesto par cigareta dnevno odjednom bez problema popušite celu kutiju. Zbog osećaja pritiska u stresnim situacijama većina traži “utehu” u svom štetnom poroku.
– Zaboravnost i gubitak oštroumnosti. Treba vam dugo da razbistrite glavu, ne možete srediti misli i često zaboravljate? Sve su to posledice stresa.
(Dnevne.rs/Izvor: studomat.ba)