JELENA DOKIĆ o tenisu, ocu, svađama

Foto: Rojters

Foto: Rojters

Kada je govorio o tenisu i mom treningu tata Damir bio je u pravu, ali u našim privatnim relacijama i odnosima situacija je potpuno drugačija, kaže u ispovesti za „Blic“ poznata teniserka.

Jelena Dokić (33), nekada vrhunska teniserka, danas živi i radi u Australiji sa dugogodišnjim partnerom Tinom Bikićem. Naravno, tenis je i dalje njena velika ljubav, ali sada je mahom zanimaju stvari nevezane za sport.

[adsenseyu4]

– Prija mi što sam se malo sklonila od medija i pažnje javnosti. Toga je bilo mnogo tokom moje teniske karijere. Posvetila sam pažnju pisanju svoje autobiografije u kojoj ću izneti neke detalje koji su obeležili i moju karijeru i život. U tenisu radim malo kao komentator i ambasadorka egzibicionih turnira u Australiji i Aziji. Više radim van tenisa i imam neki svoj biznis i kompaniju. Ne radim baš puno kao trener, ali uletim na neke interesantne pozive da povremeno radim sa decom i odradim neke kampove i teniske klinike – odgovara nam Jelena na pitanje čime se sada bavi.

Njenu karijeru obeležile su velike pobede, ali kontroverze. Martinu Higins je na Vimbldonu pobedila kada je imala samo 16 godina, a pognute glave protiv nje, dok još nije imala 20 godina, teren su napuštale Kim Klajsters, Venus Vilijams i Žistin Enan. Van terena je bilo još turbulentinije. Sa ocem Damirom se nije slagala jer nije bio zadovoljan njenim izborom partnera i trenera, pa godinama nisu komunicirali. Sada je na sreću i na tom polju sve u redu. Vraćamo je na početak, u osamdesete.

Kako ste počeli da trenirate tenis?

– Bilo je to u Osijeku, gde sam rođena. Imala sam šest godina kada mi je tata kupio reket. Ja sam bila mala da bih tada znala da mi se tenis sviđa, ali je tata je to prepoznao i ja sam ga odmah zavolela. Nije mi bilo teško da treniram. Tu su bili sati i sati vežbanja. Ja sam inače rođena kao takmičar. Volim da se nadmećem.

Zbog rata se selite, prvo u Srbiju, pa u Australiju?

– Da, to su bila teška vremena. Napokon, mislite da ste se navikli i na školu i na društvo, a onda se opet selite. Baš ću o tome pisati u svojoj knjizi. Mi smo dva puta bili izbeglice.

Koliko vas je to ojačalo kasnije da postanete fajter na terenu?

– Jeste, donekle, ali sa druge strane me učinilo za neke stvari osetljivijom.

Čitav vaš život i karijeru je obeležio i vaš odnos sa ocem Damirom. Neki bi rekli „od ljubavi do mržnje“. On je srećan što je sada sa vama u dobrim odnosima i pohvalno je govorio o Tinu.

– Da, ali nikada ne bih rekla da je tu ikada bilo mržnje. Moja otac je impulsivan, ali nikada mržnja. Mi smo sada u dobrim odnosima, lepo se slažemo i često čujemo, žao mi je što tako nije moglo i pre deset godina.

Pa u čemu je bio problem?

[adsenseyu1]

– Moj otac je u teniskim temama bio u pravu. U našim privatnim odnosima i komentarima mojih ličnih odluka je situacija drugačija. Zbog toga godinama nismo bili u kontaktu. Način na koji je komentarisao privatan život je bio potpuno pogrešan. Takođe, njega su bolele nepravde, a on ume impulsivno da reaguje.

Je li bio strog? Česti su primeri da saradnja oca kao trenera i ćerke ne bude dobra kombinacija?

– Ne bih se složila da to nije dobra kombinacija. Česti su primeri i uspešne saradnje. Doduše, češće sarađuju očevi i ćerke. Tata jeste bio strog, ali problem u mom odnosu sa ocem nikada nije bio u forhendu ili bekhendu, već u drugim stvarima van tenisa.

Da li bi današnja, zrela Jelena nešto promenila kod Jelene sa 18 i 19 godina?

– Ne vidim da sam previše grešila. Volela bih da smo možda privatnost bolje čuvali i da smo se tata i ja pomirili ranije, da nije bilo tolikog prekida u komunikaciji. Da je odnos bio normalan kao što je sada. Da je sve to bilo na svom mestu, moja karijera bi duže trajala i ja bih godinama bila u top 5 ili top 10.

Vratili ste se u jednom trenutku u Srbiju. Kako gledate na to vreme?

– I to je bio veoma težak period. Znam da su u Australiji bili ljuti na mene. I to mogu da razumem, jer sam tamo provela i igrala polovinu svog života. A u Srbiji su bili ljuti kada sam igrala za Australiju. Takođe, tu je bio i veliki medijski pritisak, sa kojim se teško bilo nositi. Ja putujem otkad sam bila devojčica i meni je teško da sagledam realno situaciju jer nisam dugo u jednom gradu da bih mogla neko mesto da smatram svojim domom. To je problem nas profesionalnih sportista. S druge strane, znam da je tata jako želeo da se vrati u Srbiju. On mnogo voli Srbiju i znam kako mu je bilo teško i kada smo prvi put iz Srbije išli za Australiju.

Koliko je teško sačuvati se u tih 16 ili 17 godina od slave medijske pažnje.

– Veoma je teško. Ja sam u neke veće uspehe ušla veoma rano. Sa 15 godina sam pobedila na Hopman kupu, uzela juniorski grend slem u Njujorku i dogurala na Australijan openu do trećeg kola. Debitovala sam i u Fed kupu i pobedila u oba meča i bila prva juniorka na svetu. Današnji tinejdžeri među teniserima imaju obuke kako da se nose sa svim stvarima koji donosi profesionalni tenis.

Kad smo već kod toga, vi ste napravili izvanrednu karijeru, ali je utisak da ste mogli više?

– Bila sam četvrta na WTA listi i to je zaista veliki uspeh na koji sam veoma ponosna, ali i ja imam utisak da sam mogla bolje. Da li je to mesto broj 1 ili neki grend slem ni sama ne znam. Zašto se to nije desilo? Pa na to su uticali sigurno stvari van tenisa i moje nesuglasice sa ocem.

Kambek na Australijan openu, kada ste posle godina neigranja došli u četvrtfinale je sve obradovao. Šta je falilo do povratka u vrh?

– Ja sam uspela u tom periodu da dođem u prvih 50, što je posle nekoliko godina neigranja bio veliki uspeh. Međutim, dobila sam mononukleozu, pa zadobila povredu desnog zgloba. Na kraju sam imala bolnu operaciju, tako da nisam mogla da držim reket čak ni za rekreativno bavljenje tenisom. Zato nisam mogla da se vratim u vrh.

Pratite dešavanja u regionu?

– Ne previše. Pokušavam da se držim što dalje od politike. Ali vidim da se živi teško, a da su zbog rata i dalje otvorene rane i da je dalje velika netrpeljivost. Naravno da mi to smeta, i da bih volela, koliko je to realno i moguće da se zaboravi ružna prošlost i ratovi i da se ljudi okrenu budućnosti i normalnom životu.

Tenis sigurno pratite. Kako vidite uspehe Novaka Đokovića?

[adsenseyu1]

– Novak Đoković je neverovatne uspehe postigao, i to ne samo na nivou Srbije, već na planetarnom nivou. On je već sada jedan od najboljih u istoriji tenisa.

Ali i njega već kritikujemo u Srbiji jer je pao na drugo mesto.

– Zatekli ste me tim pitanjem. Ako je to tačno i ako se zaista o tome piše, to je prosto neverovatno. Molim vas da budete precizni kada me budete prenosili o Novaku Đokoviću jer me zbog takvih priča srce boli. Znam kako je biti na vrhu i kako se posle jednog lošijeg meča svi okrenu protiv vas. Novaka veoma cenim i poštujem i kao ličnost i kao sportistu i tenisera. Postigao je izvanredne uspehe, na koje svi u Srbiji moraju da budu ponosni.

Biografija

Rođena 1983. u Osijeku

Osvojila juniorski US open (1998)

Osvojila sa Filipusisom Hopman kup (1999)

Osvojila 6 WTA turnira (13 finala)

Osvojila 8 ITF titula i 4 dubl titule

Najbolji rang 4. mesto (2002)

Najbolji rang u dublu 8. mesto

Zarada od turnira 4.481.044 dolara

Turniri koje je osvojila

2001. Rim (Ameli Morezmo 7:6(3), 6:1)

2001. Tokio (Aranča Sančez Vikario 6:4, 6:2)

2001. Moskva (Jelena Dementjeva 6:3, 6:3)

2002. Sarasota (Tatjana Panova 6:2, 6:2)

2002. Birmingem (Anastasija Miskina 6:2, 6:3)

2011. Kuala Lumpur (Lusi Šafarova 2:6, 7:6(9), 6:4)

Zanimljivosti

1998. završila kao juniorski broj 1. na svetu i proglašena od ITF-a kao zvanični broj 1

1998. osvojila juniorski Roland Garos u dublu

1998 debitovala u Fed kupu i dobila oba meča protiv top 100 igračica, najmlađa ikada (15 godina)

četvrtfinale Vimbldona sa 16 godina i polufinale sa 17

2001 Rolan Garos dubl finale sa 18 godina

Osvojena barem jedna titula na svakoj podlozi koja postoji

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor:Ivan Jovanović,Blic.rs)

[adsenseyu2]