DOKTOR NESTOROVIĆ SAVETUJE: Stres će nestati ako ispoštujete ova pravila!

doktor

Foto: printscreen/youtube/vodičzaroditelje

Današnji način života je vrlo stresan. Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika. Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom viđa kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekt na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti.

Kao klasično školovan doktor, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije (npr. esencijalna ulja, tehnike disanja, relaksacijske tehnike, jogu itd). Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji.

U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Lično smatram da je to uglavnom nemoguće, usled socijalnih uslova u kojima se nalazimo. Dalje, trebalo bi suzbijati nezdrave navike koje nam pomažu da savladamo stres. Tu na prvom mestu spadaju pušenje i alkohol. Prekomerna upotreba tableta za smirenje dovodi do obrnutog efekta. Cohen u studiji iz 1995. nalazi da je polovina pacijenata koji su dolazili zbog napetosti i paničnih stanja imalo kao uzrok prekomernu primenu antidepresiva ili alkohola.

Ne treba se povlačiti u sebe, jer to potencira stres, a treba izbegavati jedenje velike količine nezdravih proizvoda (grickalica, slatkiša). Buljenje u mobilni telefon također neće pomoći da se stres suzbije, kao i prekomerno spavanje. Ni istresanje na druge osobe nije rešenje (posebno ako niste šef, pa niste u poziciji da to koristite).

Najpre, uvek pokušajte izbeći stres. Naučite se reći ne, ne preuzimajte više obaveza nego što možete obaviti. Posebno ako se radi o aktivnostima koje se obavljaju istovremeno. Multitasking(obavljanje više aktivnosti paralelno) je jedan od najvažnijih uzroka stresa. Iako žene bolje podnose multitasking, ni one ne bi trebale preterivati s prihvaćanjem gomile obaveza.

Izbegavajte osobe koje su stresne za vas (po parapsihološkom tumačenju to su osobe koje vam oduzimaju energiju tzv. “energetski vampiri”). Posle kontakta s njima, osjećate se iscrpljeno. Kontrolišite svoju neposrednu okolinu. Ako vas nerviraju vesti, isključite TV i nemojte čitati novine. Ako vas guranje i gužva pri odlasku na posao nerviraju, pokušajte s alternativnim, manje opterećenim putem (iako je možda duži). Efekt promene ponekad ima odlično delovanje.

Ukoliko se nađete u stresnoj situaciji, slobodno izrazite svoje mišljenje (suzbijanje stvara napetost). Ukoliko vas neko gnjavi, ljubazno se izvinite i kažite da imate hitne obaveze.

Pokušajte se prilagoditi situaciji. Ako ste u autu zaglavljeni u saobraćaju, umesto da se nervirate, shvatite to kao priliku da slušate omiljenu muziku ili nešto drugo. Kada se pojavi neki problem, zapitajte se kakav će on imati značaj za godinu dana i videćete da će se problem umanjiti. Ako ste perfekcionista, pokušajte smanjiti očekivanja od sebe i drugih.

Ako je situacija takva da se ne može kontrolisati, prihvatite je. Ne pokušavajte se boriti ako nema izgleda za uspeh. Podelite osećaje s osobama oko sebe, naučite opraštati.

Baka pojela unukove kolače, pa postala hit na društvenim mrežama (VIDEO)

Kada sve ovo pročitam, shvaćam da u stvari treba imati realnije ciljeve u životu, jer iz njih potiču naše anksioznosti. Većina našeg stresa proističe iz socijalnih interakcija, straha od neprihvatanja, straha od ismevanja, da nećemo biti voljeni. Ovi su strahovi iracionalni, potencirani savremenim trendovima (kao da je važno koliko imaš lajkova na FB, ako imaš pored sebe osobu koja te voli).

doktor

Foto: Kurir

Kretanje je nezaobilazno u suzbijanju stresa. Šetajte psa, vozite bicikl, idite peške do prodavnice, plešite. Nova istraživanja ukazuju da fizička aktivnost povećava srčani rad. Srce svojim delovanjem na mozak dovodi do stimulacije mozga, a posebno hipokamusa. Poznato je da stres posebno oštećuje ovaj deo mozga i dovodi do njegove atrofije. Usled ovoga osobe u stresu često zaboravljaju stvari (hipokampus je deo mozga gde se nalazi memorija).

American Psychological Association kaže “fizička aktivnost dovodi do komunikacije srca sa bubrezima i mišićima,uz koordinaciju ovog procesa preko mozga. Ova komunikacija organskih sistema je prava vrednost fizičke aktivnosti. Ovo uopšte ne znači da morate ići u teretanu ili trčati kilometrima, dovoljna je umerena fizička aktivnost (brza šetnja, penjanje uz stepenice umesto liftom).

Povezujte se s drugim osobama i razgovarajte s njima. Ljudska komunkacija je nezamenljiva (i sve ređa). Najteža kazna u zatvoru je samica (mada mi se čini da savremena mladost već živi u samici, uz smarfone doduše).

Konačno, najvažnije, pokušajte da u sve što radite unesete zabavu i zadovoljstvo. Smeh je kaže stara mudrost, najbolji lek za sve bolesti. Dokazano je da osobe koje se više smeju imaju bolju funkciju imunog sistema, niži nivo stres hormona, manje osećaju bol, imaju opuštene mišiće (pa time manje bolova u vratu i leđima), nižu učestalost infarkta.

ljubav

Foto: Dnevne.rs/Pixabay

Smeh suzbija napetost i depresiju, a poseduje i moćnu socijalnu komponentu. Ljudi vole osobe koje se smeju, one privlače druge ljude, često su lideri u svojoj sredini. Osoba koja se smeje izbegava konflikte.

Hobiji su vrlo važni u suzbijanju stresa. Ukoliko se posle stresnog dana posvetite nečemu što volite (kao što ja u sred noći pišem ovaj blog), osetićete se opuštenije i zadovoljnije.

         

(Dnevne.rs/Stil.Kurir.rs/Izvor: banenestorovic.blogspot.rs)