DOKTOR NAUKA U SRBIJI ŽIVI KAO BESKUĆNIK: Ponižavaju me 25 godina, kao životinja živim

Foto: Printscreen

Foto: Printscreen

Dr Slobodan Marinković, najveći ekspert u oblasti krvnih sudova mozga, živi na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta, bez kupatila, kuhinje ili bilo kakve opreme za domaćinstvo.

Tokom devedesetih godina nadležni su mu dva puta dodelili stan. Međutim, u prvi su bespravno ušli policajci, kaže profesor, a useljenje u drugi nikada se nije realizovalo zbog mnogobrojnih administrativnih peripetija.

[adsenseyu4]

Dr Slobodan Marinković ugledni je naučnik koji već 25 godina živi na Anatomskom institutu, pišu Novosti. Penzionisani je redovni profesor anatomije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u čijoj je istoriji upamćen kao jedan od najmlađih doktora nauka. Osim toga, među četvoricom je najvećih eksperata u oblasti krvnih sudova mozga, predavač na priznatim univerzitetima od Amerike do Japana, gostujući predavač na kongresima širom sveta i autor više od 130 naučnih radova. A beskućnik – već dve i po decenije živi na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta, bez kupatila, kuhinje ili bilo kakve opreme za domaćinstvo, okružen knjigama i najnužnijim nameštajem.

“Sve je ovo strašno poniženje, jer živim kao životinja,” kaže profesor Marinković za Novosti. “Čitav radni vek nisam uspeo da dođem do krova nad glavom. U zakonskim okvirima pokušao sam da učinim sve da bih rešio to egzistencijalno pitanje, ali, nažalost, bez rezultata. U penziji sam od pre tri godine, ali uz dopuštenje dekana Medicinskog fakulteta, još sam stanar ove prostorije Anatomskog instituta. Do kada i kako, i šta dalje, pitanja su i dileme na koje ni sada, kao i pre 25 godina, nemam ni odgovor ni rešenje.”

 

Tokom devedesetih godina nadležni su mu dva puta dodelili stan. Međutim, u prvi su bespravno ušli policajci, kaže porofesor, a useljenje u drugi nikada se nije realizovalo zbog mnogobrojnih administrativnih peripetija.

“Uvek sam živeo pošteno i vrlo skromno, svima sam nesebično pomagao. Jednostavno, moja posvećenost nauci i umetnosti bila je nespojiva sa sticanjem materijalnih dobara i s lagodnim životom. Ipak, stekao sam nekoliko najvažnijih stvari: uspeh u svetskoj nauci, značajne radove u umetnosti i dve lepe i pametne ćerke koje žive s majkama.”

Tvrdi da je i od 2000. godine u više navrata pokušavao da svoj problem predoči vlastima; tokom poslednjih 16 godina obratio se nadležnim gradskim i republičkim službama, ali ga neki, kako kaže, nisu ni udostojili odgovora, a odgovori onih koji jesu svodili su se na “Mi ne dodeljujemo stanove”.

On se 24. oktobra ove godine obratio i Ministarstvu prosvete povodom udžbenika anatomije sa atlasom, čiji je jedan od autora.

[adsenseyu1]

“Studenti medicine za učenje anatomije godinama koriste udžbenik iz prošlog veka, star 30 godina,” tvrdi profesor. “Da bismo prekinuli ovu nedopustivu situaciju, prof. dr Branislav Filipović, direktor Anatomskog instituta, i prof. dr Laslo Puškaš, šef katedre anatomije, i ja, uradili smo najsavremeniju knjigu iz ove oblasti sa anatomskim atlasom u boji koji sadrži oko 800 ilustracija.”

Pokušali su da knjigu, koja je odštampana pre četiri meseca, promovišu za zvaničan udžbenik, ali bez uspeha, knjiga je i dalje “na čekanju”. Anatomija je, kako profesor kaže, kompleksna nauka, ima “fazona” kako se pamti, a vizuelno pamćenje je primereno i najbolje za učenje anatomije, što bi novi udžbenik sa atlasom u potpunosti omogućio

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs /Izvor:Family.rs)

[adsenseyu2]