CRNA PREDSKAZANJA DUŠANA KOVAČEVIĆA: Evo koji je najveći problem Srbije

Foto: Printscreen/youtube

Foto: Printscreen/youtube

Kovačević otkriva da ga demografski podaci muče već 30 godina, a upravo oni su povod za njegov najnoviji komad “Hipnoza jedne ljubavi” čija je premijera zakazana za 17. decembar

Dramski pisac Dušan Kovačević se, u svom najnovijem dramskom tekstu bavi srpskim nestajanjem i činjenicom da svake godine u Srbiji nestane jedan manji grad od četrdeset do pedeset hiljada stanovnika, jer ljudi odlaze, sele se i napuštaju zemlju.

[adsenseyu4]

“Ako se tako nastavi, Srbi će u Srbiji biti nacionalna manjina za stotinu godina.”

Jedinu nadu za Srbe Kovačevič vidi u ljubavi prema bližnjima i zemlji, za koju kaže da joj dugujemo sve što imamo.
Ozbiljna drama sa ozbiljnim smehom, kako je odredio je priča o opustelim selima i odlasku mladih iz zemlje o kojoj se ne razmišlja dovoljno, jer “mi istoriju sveta, planete i našeg prisustva na zemlji merimo našim životom, a naš život je jedan tren i stotinu godina prođe jako brzo”.

“Hipnoza jedne ljubavi” crnu sudbinu ne predviđa samo selima, njima će se pridružiti opusteli gradovi, u koje će se doseliti neko drugi.

“Sve što je sagrađeno i tim putevima koji se sada grade kretaće se neko drugi. I u tim zgradama koje se grade živeće neki drugi ljudi“.

Pisac nalazi neraskidivu vezu između hipnoze i ljubavi, jer “svaka velika ljubav, bilo da je između polova, prema zemlji, vođi ili nekoj ideji, neka je vrsta hipnoze”.

Drama priča o šumaru Ranku i njegovoj ženi Soji, koji žive na vrhu planine. Oni imaju dvoje dece, jedno u inostranstvu, a drugo se sprema na put. Isto je i sa komšijom.

“To je priča o sudbinama mnogih naših kuća koje su u kontaku sa najbližima rasutih negde po Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, preko skajpa. Raseljavamo se velikom brzinom, mortalitet je sve veći u odnosu na natalitet i mislim da bi prioritet državne politike trebalo da bude očuvanje stanovništva. Jer bez ljudi nema zemlje.”

Svojim komadom, Kovačević pokušava još jednom da ukaže na ozbiljan nacionalni problem, kad već pozorište ne može da ga reši. A komedija je jedini način, kaže pisac, da se ovako ozbiljna i tragična priča sagleda.

[adsenseyu1]

“Svakako da ne očekujem, niti bilo ko od nas očekuje, da srpska vlada ide po kućama i da pripomaže u natalitetu, ali sigurno da je zadatak svake odgovorne države da pre svega razmišlja o budućnosti i broju stanovnika.”

Drama je posvećena obeležavanju 175 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti, kao znak zahvalnosti prema Steriji, odnosno njegovoj borbi da se Srbija u to doba uzdigne na nivo evropskih država, pre svega u oblasti kulture. Iz tog društva je proistekla i današnja SANU, kao jedan od stubova nacionalne kulture. Pored Sterije, Kovačević je veliki poštovalac Miloša Obrenovića, te se često poziva na njega i citira ga.

“Svi naši ljudi kojima je bilo stalo do zemlje su imali zajedničku ideju, a to je očuvanje zemlje i stanovništva. To je zapravo zajednički imenitelj svih naših državnika”, tvrdi Kovačević.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs/Izvor:Kurir.rs)

[adsenseyu2]