PROFESOR VULIĆ: Matematičkim proračunom vidimo budućnost, evo šta čeka SRBIJU i kada će doći do PROPASTI Zapada

iatorija

Foto: Printscreen/youtube

Ništa se ne događa što već nije bilo! Istorijski procesi su predodređeni prošlim zbivanjima, a matematička, statistička metoda nepogrešivo predviđa budući tok, tvrdi profesor Todor Vulić koji iščitava šta nas čeka u bliskoj budućnosti: od sudbine Srbije, do krupnih promena na geopolitičkom nebu.

“Verovali ili ne, na tu ideju sam došao kroz svoju profesionalnu aktivnost. Ja sam po obrazovanju doktor biotehničkih nauka, u okviru svojih radnih aktivnosti bavio sam se problemom solarno termičke regulacije fenoloških faza u toku godišnjeg ciklusa voćnih vrsta. Uočio sam, kao i mnogi pre mene, da se godišnji ciklus biljaka odvija kroz tačno definisane faze koje se iz godine u godinu ponavljaju.

To me je podstaklo da proučim da li se takvi obrasci ponavljaju i u ljudskim zajednicama. Da li i one u svom istorijskom razvoju prolaze kroz nekontrolisane ili slučajne procese, ili i kod njih važi cikličnost, ponavljanje. I bio sam potpuno zaprepašćen kada sam posle prvih rezultata shvatio da naš istorijski proces nije slučajan, već da je predodređen i da je kao i kod biljaka moguće da se na osnovu prošlih faza mogu predvideti budući događaji, odnosno isti procesi ili epizode”, objašnjava profesor Vulić.

On ističe da savremeni čovek doživljava istoriju kao pravolinijski proces, nagomilavanje slučajnih istorijskih incidenata i epizoda.

PULMOLOG BRANIMIR NESTOROVIĆ: Rak je simptom šire bolesti koja vlada planetom! EVO ŠTA JE POTREBNO DA BISMO GA POBEDILI

“Po savremenoj ideji, zaključeno je da je istorija nauka koja ne formuliše zakone, ne služi se matematičkim obrascima i ne dopušta predviđanje budućnosti. Međutim, ljudi nisu uvek tako doživljavali istoriju. U antička vremena dominiralo je potpuno drugačije shvatanje istorije. Po toj drugoj ideji istorije, istorijski proces je kružan i povratan, pa samim tim i zakonomeran, odnosno budućnost je bila predodređena dešavanjima iz prošlosti. Prema antičkim misliocima budućnost nije ono što će tek doći, već ono što će se vratiti. U budućnosti se ne može desiti ništa što se već nije desilo u prošlosti. Na osnovu iščitavanja događaja iz prošlosti mogu se uočiti određeni ritmički procesi koji se ponavljaju, a na osnovu njih se vrlo precizno može iščitavati budućnost. Metoda koju ja primenjujem je prosta, empirijska metoda: saznaj šta je prvo bilo, promisli i saznaj šta će biti u budućnosti, jer ono što će biti to je već bilo”, podvlači on.

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

“Crkva u Srbiji je postala autokefalna 1879. godine. Na njenom čelu se tada nalazio mitropolit beogradski Mihajlo. On je zbog neslaganja sa knezom Milanom Obrenovićem uklonjen sa čela Crkve 1881. godine, na isti način kao što je 612 (613 godina) ranije zbog neslaganja sa Stefanom Urošem I Nemanjićem uklonjen arhiepiskop Danilo I. Mihajlov naslednik mitropolit Teodosije završio je načelstvo povlačenjem sa čela Crkve 1889. godine, kao što se pre 612 (613) godina sa čela Srpske crkve povukao arhiepiskop Joanikije I. Posle mitropolita Teodosija na čelo Crkve dolazi ponovo mitropolit Mihajlo i na čelu Crkve je do svoje smrti, 1898. godine. Opet 612 (613) godina posle kraja načelstva i smrti srednjovekovnog episkopa Jevskatija Prvog. Mihajla je nasledio mitropolit Jenokentije koji završava načelstvo i umire 1905. godine, ili 612 (613) godina posle kraja načelstva i smrti srednjovekovnog arhiepiskopa Jakova. Jenoketijev naslednik mitropolit, a potom i patrijarh Dimitrije završio je načelstvo i umro 1930. godine, 612 (613) godina posle kraja načelstva i smrti arhiepiskopa Save III. Godina 612 (613) posle kraja načelstva srednjovekovnog arhiepiskopa Nikodima 1324. godine, umro je i završio načelstvo patrijarh Varnava. I taj obrazac sa hronološkim blizancima nepogrešivo se ponavlja u svim slučajevima načelstva crkvenih poglavara do današnjih dana”, navodi Vulić u intervjuu za Sputnjik.

Ovoga puta on metodu ilustruje kroz našu crkvenu istoriju. Karakteristično je da su svi poglavari Srpske crkve u novovekovnoj istoriji po vremenskom rasponu od 612 do 613 godina ponovili srednjovekovnu crkvenu istoriju. Jednostavno postoje hronološka blizanstva između poglavara starovekovne i novovekovne crkve gde oni po tom vremenskom rasponu dolaze na čelo crkve, završavaju načelstvo i na kraju umiru, objašnjava profesor.

– Kada se na osnovu matematičkog obrasca mogu očekivati krupnije promene na ovim prostorima i da li će one ići u pravcu daljeg rasparčavanja ili će se proces obrnuti, što se, kako navodite, takođe događa u istorijskim ciklusima?

“Prespavao kod mene, pa mi odveo ćerku”: Potresna ispovest oca otete devojčice (9) iz Sente

“Odgovor na to pitanje takođe daje ova istorijska ritmika. U istoriji Srba postoji ritam od oko 77 godina koji ima osobinu da ponovi događaj, ali da se obrne ishod tog vremenskog događaja. Pobednik postaje gubitnik, nešto što se razjedinilo sada se ujedinjuje, rođenje vladara po toj ritmici se replicira kao smrt vladara i slično. Postoji velika hronološka gustina tih događaja koji se u našoj istoriji ponavljaju od Stefana Nemanje do današnjih dana po toj ritmici od 77 godina. Novovekovna istorija srpske države prošla je kroz veliki broj državno pravnih i statusnih faza. Po toj ritmici od 77 godina, svaka od tih faza je replika neke prethodne faze.”

“Recimo 1801. godine dahije odvajaju Beogradski pašaluk od Turskog carstva. Sedamdeset sedam godina kasnije, 1878. godine, Kneževina Srbija stiče međunarodno priznanje kao samostalna država. Dahijska država je trajala do Prvog srpskog ustanka 1804. godine. 77 godina posle toga Srbija je proglašena za kraljevinu. Nabrajanje svih faza bi zauzelo previše prostora, ali isti obrazac, 77 godina, stalno se ponavlja. Ako pređemo na savremena zbivanja 1992. godine, pre 25-26 godina proglašena je Savezna republika Jugoslavija kao zajednica republika Srbije i Crne Gore.

Sedamdeset i sedam godina pre tog proglašenja, 1915. godine, kraljevine Srbija i Crna Gora su prestale da postoje u formalnom smislu. Zajednička država Srbije i Crne Gore trajala je do 2006. godine, a 77 godina pre toga 1929. godine prestaje da postoji Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kao naslednica prethodne Kraljevine Srbije, i nastaje Kraljevina Jugoslavija. Godine 2006. nastaje sadašnja Republika Srbija. Pošto je sadašnjoj Srbiji hronološki blizanac kraljevina Jugoslavija koja je nastala 77 godina pre nje, trajaće približno isti broj godina koliko je trajala Kraljevina Jugoslavija. Pošto je Kraljevina Jugoslavija trajala 16 godina, po toj ritmici Republika Srbija bi trebalo da traje u formalnom smislu do oko 2022. godine. Po toj ritmici, od ove godine trebalo bi da započne obrnuti proces, da započne faza ukrupnjavanja i objedinjavanja naših etničkih prostora, pa bi u tom smislu 2022. godine mogle da se ujedine Srbija, Republika Srpska, Kosovo i Metohija ili njeni delovi, Crna Gora, a moguće je i celi pravoslavni prostor bivše SFRJ. Ja prosto ne mogu da poverujem da ljudski faktor kreira tu istorijsku priču i to ritmičko ponavljanje. Verujem da neka neuporedivo moćnija sila, sila koja je isprojektovala celu vaseljenu jeste i kreator cikličnog ponavljanja istorijskih zbivanja.”

ČOVEČANSTVO U VELIKOJ OPASNOSTI: Sjedinjene Američke Države vraćaju svet u Hladni rat“

A na pitanje da li je kraj civilizacije pred vratima, profesor navodi da, ukoliko pod civilizacijom podrazumevamo čovečanstvo, ne vidi nikakav kraj čovečanstva ni u bližoj, ni u daljoj budućnosti.

“Ali ako mislite na zapadnu, atlantističku i trenutno dominantnu civilizaciju, njen kraj vidim, a pre mene video ga je i spominjani Osvald Špenger. Kraj zapadne dominacije globalnim političkim prostorom se bliži kraju u bliskoj budućnosti. Inače ja nisam siguran da se treći svetski rat već nije dogodio. Šta hoću da kažem. Taj proces je već započeo. Šta znače ove ekonomske sankcije koje su neprekidno pooštravaju protiv Rusije? Zar to nije ekonomski rat? Šta znači ovaj udar na Rusku crkvu kroz proglašenje autokefalnosti ukrajinske crkve iza čega opet stoje zapadne sile? Zar to takođe nije još jedan izuzetno opasan vid agresije koji izuzetno komplikuje situaciju? Bez obzira u kojoj formi će se na kraju sukob okončati, na osnovu istorijske ritmike tvrdim da će to biti kraj zapadne dominacije. A pravoslavna civilizacija će naslediti zapadnu u pogledu globalne dominacije”, zaključuje Vulić.

(Dnevne.rs/Izvor: Kurir.rs/Sputnjik/Jelena Vučićević)