“Ja sam dođoš u Beogradu. Jednu stvar ne mogu da podnesem. Nije gradski, nije gužva, već ONI”

most

Foto: Printscreen/youtube

Pre nego što sam spakovao kofere i odlučio da mi stalno mesto prebivališta bude Beograd, moja baka me je ispratila rečima: “Znaš kako kažu za neke ljude – magarac u Beč, magarac iz Beča. Prihvati mesto na koje odlaziš i ono će prihvatiti tebe”. Prvo sam pomislio da misli da sam magarac, ali posle 14 godina života u Beogradu sa titulom “doseljenika / pridošlice / dođoša / provincijalca”, ono što mi je ona rekla je upravo ono što me nervira u ovom gradu.

Promena sredine je najstresnija stvar u životu. Plakao sam kao kiša kad su mi u osnovnoj školi promenili učiteljicu, pa je nekako bilo logično da ću grcati i kad promenim grad u kojem živim. Da li sam plakao? Samo prvog dana nisam, jer sam bio previše srećan što živim sam i što sam istripovao da sam svoj čovek, već sutradan je otišla cela rolna WC papira i hteo sam da se vratim kući jer sam bio ubeđen da me Beograd ne voli. Avaj, moj tužni živote.