BOŽIDAR JE 14 GODINA BIO ZAVISNIK OD HEROINA, A ONDA JE ODLUČIO DA ODE U CRNU REKU: Znao sam da ću umreti ako pre izlečenja odem iz manastira!

droga

Foto: Printscreen/TV Prva

Posle 14 godina zavisnosti od heroina i isto toliko neuspelih pokušaja da se “skine” sa droge, Božidar Dragutinović odlučuje da ode na lečenje u Crnu Reku.

U to vreme u manastiru je bio otac Branislav Peranović koji je nakon izvesnog vremena počeo štićenike fizički da kažnjava.

“Jednom sam čekao početak nekog filma ispred valjevskog Doma kulture, društvo je kasnilo, ja sam stajao sam, ovolicni mali. I kad se društvo pojavilo, ja sam porastao. Nesigurnost, to je bilo kod mene , nesigurnost i dokazivanje“, tako počinje svoju ispovest u emisiji “Život priča” Božidar Dragutinović.

Sve to je počelo u Valjevu sredinom 80-tih.

“Gledali smo “Goli u sedlu“, čitali „Mi deca s kolodvora Zoo“ i umesto da daluje preventivno, delovalo je potpuno pogrešno, svi smo se pozaljubljivali u onu klinku. Naravno krenulo je, kao probaću, pametniji sam ja. Počelo je sa travom, vrlo brzo heroin, u krizama alkohol i lekovi. Posle 14 godina drogiranja i kriza, počeo sam samo da čeznem da nađem mesto gde ću se odmoriti“, ispričao je Božidar.

A onda je jednog dana pronašao ono što mu je trebalo već duže vreme – mesto na kome će se odmoriti. To je bio manastir Crna Reka.

Mnogo puta pre dolaska u manastir pokušavao je da se skine samostalno. Odlazio je na neuropsihijatriju u Valjevu, ali bezuspešno. Kao i u većini slučajeva, roditelji su kasno saznali, 10 godina im je trebalo da prepoznaju.

DILER DONEO DROGU ZA DARKA LAZIĆA: Pevač u ozbiljnoj krizi, lekari imaju VELIKI PROBLEM sa stanjem pevača!

Čak i kada se to dogodilo, majka se pravila da ne vidi da on krade novac iz kuće.

Opisuje Božidar i kako je doživeo prvu krizu, posle koje je shvatio da bi mu bilo najbolje da uzima drogu svaki dan, jer mu je bez nje loše. Kada je počeo da doživljava krize svako jutro, shvatio je da više bez doze ne može.

Odmah po dolasku u manastir Crna Reka znao je da je to mesto koje mu može pomoći. Iako je planirao da ostane samo tri meseca u manastiru, tamo mu se svidelo. Uslovi su bili surovi, manastir je na planini, imali su samo dva skromna obroka. U početku je bilo samo osam štićenika, ali kasnije se pročulo, pa ih je bilo i po 40. Tamo se i izlečio.

Međutim, kada je otac Branislav Peranović, koji je pomagao štićenicima da se izleče, počeo da prekomerno upotrebljava silu u ‘lečenju’, Crna Reka je došla u fokus javnosti nakon što je objavljen snimak batinanja lopatom. Otac Peranović je nastavio sa svojom surovom metodom i 2012. ubio je jednog štićenika.

Nakon toga je osuđen na kaznu od 20 godina zatvora. Mladić koji je umro od posledica batina koje je pretrpeo bio je Božidarov prijatelj. Iako je nebrojano puta upozoravao oca Peranovića da je preterao u upotrebi sile i da će se sve loše završiti, nije uspeo da ga spreči u najgorem. Zbog smrti prijatelja osećao je veliku grižu savesti.

Na pitanje da li je crkva bila upoznata da otac Peranović tuče štićenike pod alibijem: “ne bijem ja, Bog bije”, Božidar kaže da je bila upoznata sa tim detaljima.

Kako se udruženje Crna Reka sastojalo od četiri imanja na kojima su se radno-okupacionom terapijom lečili zavisnici, Božidar je nakon izlečenja preuzeo brigu o jednom od centara – Preobraženje – na obroncima planine Cer.

Jedan od ljudi koji je sa Božidarom već veoma dugo je Denis Simonovski.

Nakon što se izlečio od zavisnosti, ostao je da zajedno radi na rehabilitaciji onih kojima je kao i njemu nekada potrebna pomoć. On smatra da kada se dotakne dno, a pre ili kasnije svaki zavisnik do toga dođe, onda je najvažnije napustiti matičnu sredinu.

Iako je i Božidar pre izlečenja više puta pomišljao da ode iz Crne Reke, znao je da će ako to učini umreti. Tamo je, kako kaže, osećao sigurnost, a molitva je ono što mu je popunjavalo rupu u grudima koja nastaje upotrebom droge. U duhovnom smislu, molitva je to učinila umesto heroina. A kada si opet pred iskušenjem da poklekneš, molitva učini da se vrati osećaj da se nalaziš u sigurnoj luci i tu ti je dobro, mnogo bolje nego heroin.

ALBANCI MI PRAVE PROBLEME! Milena Ivanović otkrila kroz kakvu DRAMU zaista prolazi

U Preobraženju je već dugo i Duško, rođeni Sarajlija koji je nakon što se skinuo takođe ostao u zajednici da pomaže Božidaru i ocu Dejanu, koji je duhovnik štićenicima. Duško kaže da je, kada su mu pre sedam godina rekli da je zalečen i da može da ide kući, osetio neverovatnu sreću i ushićenje, kao da mu je neko rekao da u banci ima ogroman novac koji može da potroši na šta god želi. On je rešio da taj svoj ‘kapital’ ljubomorno čuva i da pomaže svima koji dođu u Preobraženje, da ga i oni steknu.

Iako je Preobraženje osnovano pod patronatom crkve, kao deo centra za rehabilitaciju, posle izbijanja skandala sa ocem Peranovićem i zatvaranja Crne Reke od strane crkve i Preobraženje je prepušteno samo sebi.

Božidar kaže da zajednica ne naplaćuje boravak štićenicima, da pojedine porodice pomažu novčano boravak svojih članova, zavisnika, koliko mogu, ali da se uglavnom izdržavaju od svog rada i pomoći nekih kompanija i pojedinaca.

Često se desi da im se zalihe hrane svedu na minimum. Kada se obratio za pomoć Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi tačnije Eparhiji Valjvskoj i vladiki Milutinu na njenom čelu, posle nekoliko obraćanja bez odgovora, vladika se konačno udostojio i odgovorio sledeće: „Poštujući vaš trud i rad sa željom da u borbi istrajete, obaveštavamo vas da zbog važećih pravila SPC ne možemo se mešati i pomagati rad udruženja koja nisu na teritoriji Eparhije Valjevske.“

Udruženje Preobraženje je inače, registrovano u Valjevu i po zakonu ima prevo na ogranke, piše u odgovoru udruženja vladici, u kome mu se i zahvaljuju na podršci i brizi za srpsku omladinu.

A jedan drugi vladika, Teodosije, na molbe očajnih roditelja da se spreči zatvaranje Crne Reke, jer će njihova deca koja se tamo leče ostati bez ikakve nade u budućnost odgovorio je da „iz njih govori roditeljski egoizam, koji hoće da svoje probleme uvale crkvi“.

Ima, međutim, i onih koji smatraju da je zavisnost bolest koja se može lečiti i koji svoje slobodno vreme koriste da volonterski pomognu štićenicima udruženja. Najbolji primer za to je dr Jasmina Lazarević, psihijatar, koja nesebično pruža svoju podršku štićenicima Preobraženja.

(Dnevne.rs/Kurir.rs/Izvor: b92)

Be the first to comment on "BOŽIDAR JE 14 GODINA BIO ZAVISNIK OD HEROINA, A ONDA JE ODLUČIO DA ODE U CRNU REKU: Znao sam da ću umreti ako pre izlečenja odem iz manastira!"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*