BEOGRAĐANKA SA NAJČUDNIJIM IMENOM: “Kad ljudima kažem kako se zovem svi me gledaju belo”

žena

Foto: Pixabay

Srbi su od davnina deci davali imena sa određenim značenjem, pa je danas srpski imenoslov pun lepih, ali i neobičnih imena koja upućuju na to šta se želelo da to dete “postigne”, od čega da se “odbrani”, kakvo da bude..

Pronašli smo Beograđanku koja već decenijama ponosno nosi upravo jedno takvo ime.Stadija je jako retko žensko ime, koje se davalo ćerkama iz posebnog razloga.

Ono se davalo u porodicama gde se rodilo već nekoliko ćerki, a priželjkivalo se muško dete.Kako u korenu ima glagol “stati”, logično je i značenje ovog imena – da stanu ženska deca.

Vremenom, ime je gotovo zaboravljeno i, slično kao i Dostana, danas se jako retko može čuti. Ipak, jedna Stadija koja živi u Zemunu ga čuva od zaborava.

Ona nam je ispričala kako izgleda živeti sa imanom koje mnogi teško i izgovaraju, a kamoli znaju šta znači.

Rodila sam se kao četvrta ćerka u tradicionalnoj porodici na Kosovu. Moja baba, očeva majka, bila je “gazda u kući”, pa su tako i njene odluke poštovane.

Upravo ona mi je dala ime Stadija, verujući da će time “prizvati” bar jednog sina u našu porodicu – priča za Dnevno.rs ova 61- godišnjakinja.

OBAVEZNO PROČITAJTE Filozofija Matije Bećkovića kao surova istina današnjice: Blago zaostalima, teško onima koji to nisu!

Stadija dodaje da se narodno verovanje u ovom slučaju obistinilo i, nakon gotovo dve godine, rodio se sin. Sreća ove prodice je ipak bila kratkotrajna, zato što je Stadijin brat nažalost kao beba preminuo, usled bolesti koja se u to vreme teško lečila.

Kako je rasla, Stadija je postajala svesna da njeno ime izaziva pažnju gdegod da se pojavi, da ljudima obično mora bar dva puta da se predstavi i da je čak i onda gledaju prilično “belo”.

– Mnogo puta mi se dešavalo da me na nekom šalteru nazovu Tadijom, iako je to muško ime. U početku me je sve to malo nerviralo, ali sam vremenom “oguglala” i sada mi je čak zabavno da ljudima objašnjavam kako se stvarno zovem i šta moje ime znači – objašnjava ova gospođa.

Stadija je danas baka dva unučeta, kojima nije problem da izgovore njeno ime, iako jedno od njih – unuka –  živi u Johanesburgu. Njeni najbliži je često zovu i nadimkom Caja, a ona se na to samo sa osmehne.

Ne smeta joj, naučila je da voli svoje ime i danas sa ljubavlju ističe da je, bar što se imena tiče, ona ponosni čuvar srpske tradicije.

(O.Denčić,Dnevno.rs)