BEBISITERKE U SRBIJI otkrivaju odvratne tajne NAŠIH RODITELJA

roditelji

Foto: Dnevne.rs/pixabay

“Deca ne mogu da budu problem, problem su uvek roditelji”, to su redom rekle sve bebisiterke, koje su govorile za Noizz. Zato smo ih pitali koji su najčudniji zahtevi koje su dobijale i kako su na njih reagovale.

Vera već sedam godina čuva decu konzula i poznatih ličnosti. S njima je išla u inostranstvo, na letovanja i zimovama, ali se saradnja uvek završavala, jer većina roditelja ne zna šta je tačno uloga bebisiterke.

– Svi oni traže bebisiterke, a zapravo im treba kućna pomoćnica. Mislim da sam ti time sve rekla. Bila sam u porodici u kojoj mi je majka slala 30 poruka dnevno. Te obuci detetu ovo, skokni do hemijskog čišćenja, kupi u pekari, izvadi iz mašine… Imala sam sutuaciju u kojoj majka baci dete na tepih i kaže: ‘E sad plači’. Svašta se dešavalo. Ja sam jako tolerantna, ali ja dam prst, a oni traže šaku, pa tako sve dok ne dođe ramena. Onda otvorim usta i tu se saradnja završi – priča Vera za Noizz.

[adsenseyu4]

Ona smatra da u porodicama u kojima su bebisiterke po više od deset sati dnevno, deca više ljubavi dobijaju od nje, nego od svojih roditelja. Zato se ona i danas viđa s nekom decom i obilazi ih, iako više ne vodi brigu o njima.

Ona je antihrist, ne obraćaj pažnju na nju

Verino mišljenje potkrepljuje i iskustvo Ane Barbare.

– Došla na upoznavanje sa detetom (devojčica, nepune 2 godine) i naišla sam na majku, skoro pred vratima. Jednom, rukom se upoznavala sa mnom, drugom rukom navlačila cipelu i užurbano mi izgovorila: ‘Ona ti je nemoguća. Što bi rekli roditelji dete-antihrist. Ne priča razgovetno, pa je nećeš ništa razumeti, a onda će početi da ti plače i urliče jer je ne razumeš. To je jako nervira. Uzme tako da rida u suzama sve dok ne krene da povraća od namučenog želuca. Mislim, ne uzbuđuj se, što manje pažnje obraćaj, prebaci novine preko toga što povrati, ako ti je gadno da čistiš, pa će moja mama pokupiti kada dođe s posla. Ja sad žurim, vidiš, doći će mama oko pet’. Nakon toga je izašla, a ja i malo žapče ostasmo same. Nije plakala, a ni povraćala. Ni tog dana, ni u naredne dve godine, koliko sam je čuvala skoro svakodnevno – kaže Ana Barbara.

Ne smeš da mu kažeš da nije dobar

Mnoge bebisiterke, poput Petre, prvo iskustvo steknu čuvajući decu rođaka i prijatelja, ali prava muka nastaje kada počnu da čuvaju mališane nepoznatih ljudi.

– Od jula prošle godine do februara ove godine, radila sam za jednu mladu mamu, Ruskinju, čuvala sam njenog trogodišnjeg dečaka. Bilo je nekoliko za mene čudnih situacija. Na primer, hranila sam ga, a on je počeo da pljuje hranu. Rekla sam mu: ‘Mili, nisi dobar’, a ona je, radeći nešto na kompjuteru, odjednom ustala i rekla mi kako ne smem tako da mu se obraćam, tim rečima da nije dobar, jer je on uvek dobar, samo se ponekad ne ponaša lepo. Bila sam malo zatečena, jer nisam smatrala da sam rekla išta pogrešno, ali sam joj se svakako izvinila i rekla da ću ubuduće pričati tako kako ona želi – prepričava Petra.

Ona smatra da bebisiterka treba da bude svesna da mora da ispunjava zahteve roditelja, dok su oni u granicama normale, ali i da kaže kada s nečim nije saglasna.

Stavljala sam joj bebu da sisa

Ono što su sve iskusile jeste kašnjenje roditelja, ali to najčešće kompenzuju tako što ih više plate ili dobiju slobodan dan. Emi se za sedam godina rada to više puta desilo, ali joj je načudnioja situacija bila s jednom doktorkom psihijatrije.

– Ona je imala strah od toga da se bavi sopstvenim detetom, nije smela da je hrani, nego sam joj ja bukvalno prinosila dete i stavljala na grudi. Nije ga vodila kod lekara na vakcije, nego su sve to radili drugi ljudi. To mi je bilo najčudnije, ali najgore je bilo kada sam bila s detetom koje je trebalo da se privikne na vrtić. Porodica je tražila da vičem na njega, jer su smatrali da će mu to pomoći. Moj princip je da pustim decu da rade ono što žele, dok je to u granicama normale – objašnjava Ema.

[adsenseyu1]

Pelene u petoj godini i crtaći

Ana je radila s decom na više jezika, jer je čuvala decu stranaca u Srbiji, ali i u Francuskoj i kaže da se to prilično razlikuje, jer se kulture i pristup vaspitanju dece potpuno razlikuju.

– Jako je teško kada si ti bebisiter detetu od 5 godina koji je šef u porodici. U Francuskoj ništa nije čudno. Na primer, pelena u petoj godini, pregovaranje, histerije zbog različitih hirova, gledanje crtaća u nedogled itd. Prirodni nagon ti kaže da nešto treba da sprečiš i objašnjavaš zašto si to uradio. Međutim, dete radi po svom i za to svaki put ima podršku roditelja, tako da ti ispadaš loš policajac. Posle nekog vremena sam shvatila da roditelji deteta zapravo žele da ja budem njena drugarica i da joj posvećujem pažnju i vreme koje oni nemaju, što sam i uradila – kaže Ana.

U Beogradu je čuvala dete jedne Rumunke udate za Italijana. Žena je zahtevala da Ana o detetu brine na engleskom, iako nema ni godinu dana i još uvek ne zna ni jezike svojih roditelja, a trebalo je da razume sva tri. Naravno, bilo je užasno zbunjeno.

Sve naše sagovornice su saglasne u tome da je divno raditi s decom i da s njima gotovo nikada nemaju problema. Najgore je kada roditelj nije svestan uloge bebisiterke ili kada nije spreman da s njom razgovara o vaspitanju deteta. Zato je njihov savet da pre nego što im predate dete u ruke, popričate o tome šta očekujete, ali da pritom ne dajete sumanute zahteve i da radite u korist sopstvenog deteta.

[adsenseyu5]

(Dnevne.rs/Izvor:Noizz.rs)

[adsenseyu2]