SVE VIŠE KOVID PACIJENATA TRAŽI POMOĆ PSIHIJATRA Dr Karličić nam otkriva: Kako se izboriti sa STRAHOM od zaraze

doktorka

Foto: Kurir

Oni se najčešće žale na strah, neizvesnost, osećaj krivice, pad raspoloženja, loše spavanje i strepnju od lošeg ishoda

U Urgentnoj službi Klinike „Dr Laza Lazarević“ povećan je broj prvih pregleda građana koji nikada ranije nisu tražili psihijatrijsku pomoć, dok je poslednjih nedelja u porastu i broj poziva na SOS liniji – javljaju se ljudi koji se nalaze u kućnoj izolaciji jer su pozitivni na kovid 19, ukazala je u intervjuu za Kurir doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu.

– Broj psihijatrijskih pregleda ili hospitalnih lečenja u klinici nije povećan u odnosu na isti period prethodne godine, ali naglašavam razliku u smislu velikog postotka prvih javljanja i prvih hospitalizacija. Najčešće je reč o senzitivnijim strukturama, osobama koji bi i na neke druge životno stresne događaje najverovatnije razvile neke psihičke simptome, a zbog specifične strukture ličnosti i nedovoljno razvijenih adaptivnih mehanizama i tolerancije na stres.

Kakva je starosna struktura onih koji traže vašu pomoć?

– Pomoć traže ljudi najrazličitije starosne strukture. Dosad najmlađa osoba je imala 16 godina, a najstarija 92 godine.

NOVO OTKRIĆE NAUČNIKA: Ova sredstva UBIJAJU korona virus!

Da li je među njima bilo i kovid pacijenata?

– Bilo je situacija u kojima je naš tim, ali i psihijatri iz drugih ustanova, bio angažovan konsultativno u kovid bolnicama. Najčešće je reč o osobama koje su i ranije psihijatrijski lečene i kojima je bila neophodna korekcija farmakoterapije koju već uzimaju. Takođe, prethodnih nedelja postoji trend povećanja broja poziva na SOS liniji – javljaju nam se ljudi koji se nalaze u kućnoj izolaciji jer su pozitivni na kovid 19. Oni se često žale na strah, neizvesnost, osećaj krivice, pad raspoloženja, loše spavanje i strepnju od lošeg ishoda. U ovim situacijama terapijski delujemo u smislu podrške, davanja korisnih informacija, kao i savetovanja o higijensko dijetetskom režimu i neophodnoj izmeni dotadašnje životne rutine…

Da li je neko nakon izlečenja od kovida upućen na lečenje kod vas u ustanovu?

– Da. To su uglavnom ljudi koji su tokom lečenja od kovida imali fluktuacije kliničke slike, dug tok bolesti, a samim tim i neizvestan ishod povezan s njihovom zahtevnom porodičnom ulogom (roditelji, samohrani roditelji, osobe koje brinu o nekom nemoćnom licu itd.), strahom od gubitka (obolevali su i njihovi najbliži), egzistencijalnim strahom, strepnjom da li će dobiti adekvatnu lekarsku pomoć… Oni su se najčešće javljali sa početnim ili potpuno razvijenim depresivnim sindromom koji je zahtevao i farmakološko lečenje.

SRPSKI TURISTI OPREZ! Policija češlja smeštaje po GRČKIM LETOVALIŠTIMA zbog korone, kazne samo pljušte

Kako se izboriti sa strahom i osećajem uznemirenosti u ovim teškim vremenima?

– Bazična briga o sebi, kroz uravnoteženu i zdravu ishranu, dovoljno sna u toku noći, sitna zadovoljstva koje svako može da priušti, prvi su stepenik i osnova mentalnog zdravlja. Važno je da se fokusiramo na sada i ovde, procenimo na koje stvari trenutno u svom trenutku možemo da utičemo da bismo povratili osećaj kontrole, budemo svesni ko su nam ili šta su nam trenutno najjači životni oslonci. Neprijatna osećanja poput tuge, straha, napetosti ili ljutnje ne treba zanemarivati, potiskivati ili od njih bežati kroz pojačanu konzumaciju duvana, alkohola, lekova „na svoju ruku“.

 

(Dnevne.rs/Kurir)