MAJKA DEČAKA KOJI JE UMRO NE KRIVI LEKARE: “Posle operacije mi je rekao: ‘Mama, NE VERUJEM DA SAM OVO JA'” (INFO)

Banja

Foto: Dnevne.rs

“I mi i Andrija smo bili oduševljeni kako je hirurški zahvat bio izveden, ispravili su u potpunosti njegovo telo.

Čak je i moje dete bilo svesno jer sam ga ja slikala i pokazala mu. ‘Jao, mama pa ja ne mogu da verujem da sam ovo ja’, rekao mi je. Ali, nažalost njegov organizam nije izdržao…”

Ovim rečima počinje ispovest Mirjana, majka dečaka Andrije S. koji je preminuo na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu nakon operacije deformiteta kičme u privatnoj Opštoj bolnici “Atlas”.

Ona kaže da ne krivi lekare i da nema nijednu lošu reč da kaže o klinici na kojoj je njen sin operisan.

– Otišli smo 6. januara na operaciju u Beograd jer mu se stanje stabilizovalo, tako da je mogao da bude operisan. Pričali smo malo posle operacije, bio je svestan, čak je i počeo da jede… Čak je bio i na običnom kiseoniku, iznenadili smo se. Bio je lep preokret, lepo je ispravljen, ali to njegovo telo nije moglo da izdrži, nažalost.

Toliko smo bili oduševljeni da su ga tako ispravili. On je bio navikao na tu iskrivljenost kičme i odjednom je ispravljen, prosto ne možete da verujete koliko.

Ali to organizam nije mogao da izdrži jer i pluća i organi se pomeraju.  Znate šta, u anesteziji 12 časova, to je bio veliki zahvat za njega. Telesno je bio veoma mršav, imao 26 kilograma i nije mogao izdržati. Nije imao drugo plućno krilo, verovatno je i to bio problem…, priča Mirjana.

LAZANSKI: Šta očekivati od naroda koji je prodao predsednika za 10 miliona dolara

Ona kaže da su uslovi u bolnici bili odlični i da lekarima nema šta da zameri.  Kod njega su bila tri anesteziologa, sestra non-stop 24 časa, toliko su svi ljubazni. Oni su i opremljeni i vidi se da su ljudi stručni, stvarno nemam ni nešto minimalno loše da kažm. Jednostavno, njegovo stanje je bilo takvo da organizam nije izdržao. Na žalost – kaže Mirjana.

Vest o smrti dečaka, šokirala je i nišku humanitarku Marinu Adamović koja je već dve godine sakupljala novac za hirurški zahvat za Andriju.

– Prvi put smo sakupili dovoljno novca, ali se njemu stanje pogoršalo, pa je umesto na operaciju morao da ide u Tursku na rehabilitaciju. Kako je rastao, kičma mu se sve više krivila. Pošto je novac iskorišćen za rehabilitaciju, ponovo smo krenuli da sakupljamo pomoć za novu operaciju, ali je hitno nedostajalo 400.000 dinara.

Jedan čovek koga poznajem, došao je kod mene i rekao da će on pozajmiti novac da Andrija ode na operaciju pa je tako i bilo, kaže Marina. Ona kaže da se nadala da će dečak biti dobro i da su prve vesti nakon operacije bile obećavajuće, ali onda se stanje pogoršalo.

– Njegova majka mi se javila porukom, rekavši da je Andrija operisan, da je na intenzivnoj nezi i da je dobro. Zahvalila se svim dobrim ljudima koji su učestvovali u prikupljanju pomoći. Međutim, dan ili dva posle toga mi je javila da je preminuo.

Baš sam se potresla. Andrija je bio zlatno dete. Znala sam ga lično, jednom je došao do mene sa drugovima koji su mu pomagali u školi – kaže Marina.

(Dnevne.rs /Izvor:  BRANKO JANAČKOVIĆ, Blic)