SUTRA JE SPASOVDAN: Evo koju JEDNU STVAR nikako NE SMETE da uradite! (INFO)

ikona

Foto: flickr/stanley yuu, wikipedia

Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše”!

Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak, šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog.

Na večernjoj službi koja se služi u sredu uoči Vaznesenja vrši se u skladu sa crkvenim tipikom, takozvano Odanije Pashe, neka vrsta opraštanja sa Vaskrsom. Početak i kraj službe se na taj dan, vrši isto kao i na sam Vaskrs. Ponovo se pevaju radosna stihovi “Neka vaskrsne Bog i rastoče se neprijatelji Njegovi” i “Evo dana koji je stvorio Gospod, uzradujmo se i uzveselimo se u njemu…”

Kad nestane hrane za dušu našu u ovom materijalnom svetu, i kad se približi stud smrti – o, ima li kakva lastavica, koja će nas povesti u topliji predeo, gde je obilje toplote i hrane duhovne? Ima li takvog predela? Ima li, takve lastavice?

Izvan kruga hrišćanske crkve niko vam na ovo pitanje ne zna dati nikakav pouzdan odgovor.

[adsenseyu1]

Spasonosna Lastavica je vazneseni Gospod Isus Hrist, koji je sam za sebe kazao da je on početak, početak i put. Svojim apostolima je rekao: Ja idem da vam pripravim mesto, i uzeću vas k sebi. To što je On rekao, počelo se ispunjavati odmah posle nekoliko nedelja, produžilo se  do dana današnjega i ispunjavaće se do kraja vremena.

Greh je salomio krila Adamu i celom Adamovom potomstvu, te su svi otpali od Boga, udaljili se i slepili se s prašinom, od koje im je telo bilo stvoreno. Hristos je kao Novi Adam, prvi čovek, Prvenac među ljudima, koji je s duhovnim krilima uzneo se na nebo, ka Prestolu večne slave i sile, otvorivši sve kapije neba Svojim duhovno okrilaćenim sledbenicima.

Vaznesenje Gospoda Isusa Hrista, slika Benvenuta Tisija. Foto: Wikimedia Commons/JarektUploadBot

 

Vaznesenje Gospoda sa zemlje na nebo isto je tako veliko iznenađenje za ljude kao što je Njegovo spuštanje s neba na zemlju i rođenje u telu bilo iznenađenje za anđele.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:

“Sveti Spase – spasi duše naše”!

[adsenseyu1]

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu.Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.

Veruje se da će to doneti sreću kući.

Inače, sutra nikako ne bi smeli da spavate preko dana, jer se veruje da ćete dremati i biti lenji preko cele godine.

(Dnevne.rs /Izvor: Telegraf.rs)