Foto: REUTERS / Marko Djurica
Pre 20 godina počeli su vazdušni napadi NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.
U toku ovih stravičnih napada dogodio se jedan koji će Srbi dugo pamtiti.
Sa teritorije Albanije napadnuta je Srbija i gađan je srpski vekovni grad i prestonica Cara Dušana – grad Prizren, a u tom napadu ubijeni su jedna žena i četiri muškarca!
Ovaj napad dogodio se 5. juna 1999. godine.
Sa teritorije Albanije minobacačkom vatrom napadnut je Prizren i tom prilikom ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu.
Život su izgubili jedna žena i četiri muškarca, a njihovo sanitetsko vozilo pogođeno je nadomak sela Planeja gde su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima tokom NATO bombardovanja.
Podsetimo da su u bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…
Vladan Milošević – zauvek u sećanju
Tuga, očajanje i suze prate priču Milutina Miloševića, profesora ruskog i latinskog jezika iz Prizrena, jednog od interno raseljenih lica.
Vladan Milošević, kao vojni obveznik je na rasporedu u vojnom odseku Prizren mobilisan 5. maja 1999. godine, a poginuo je tačno mesec dana kasnije za vreme napada na položaje VJ u selu Planeja – Gorožup od eksplozije mine ispaljene iz minobacača 120 mm albanskih terorista.
SKANDAL U NOVOM SADU: Raširili albansku zastavu na mostu, gde je NATO ubio mladog Olega Nasova (29), prvu žrtvu agresije! (INFO)
Mina je pogodila vozilo u kome je bilo ranjenih i poginulih. Vladan je kao član sanitetske ekipe pritrčao da pomogne, a na upozorenje kolege koji je video da ih teroristi ponovo nišane nije se obazirao. Jedan od povređenih u prethodnom napadu davao je znake života i veliki čovek Vladan nije hteo da ga ostavi.
Sledeća ispaljena mina nije ostavila preživele, a na nesrećnom vojniku kome je Vladan pomagao ostala je igla u ruci. Nekoliko dana kasnije potpisan je Kumanovski sporazum, vojska je počela povlačenje koje je ličilo na drugu seobu Čarnojevića.
Reka ljudi krenula je sa Kosova i iz Metohije sa vojskom noseći sa sobom sve što se moglo poneti za potrebe daljeg života.
– Ja sam u Beograd poneo kovčeg sa poginulim sinom. Uvek je govorio da Prizren ni mrtav neće da ostavi, ali eto, mrtav je morao – guši se od bola nesrećni otac Milutin.
Vladan je jedan od 1002. čoveka koji su izgubili život u vojničkoj uniformi za vreme NATO agresije. Iza sebe je ostavio suprugu Dijanu i ćerke Mariju i Jovanu koje danas žive u iznajmljenom stanu u Beogradu.
(Dnevne.rs/Srbija Danas/Izvor: Online novine)