RUSKI EKSPERT PORUČIO SRBIJI: Sačekajte, ne žurite sa Kosovom! EVO ŠTA SE MENJA

Vučić

Foto: printscreen/Tanjug

– RUSIJA insistira na rezoluciji 1244 jer od svih ostalih pregovornih formata upravo ovaj dokument priznaje KiM sastavnim delom Srbije. Kako Rusija podržava srpski suverenitet nad Kosovom i Metohijom, logično je oslanjanje na pravni tekst koji je u skladu sa takvim stavom, kaže u razgovoru za Fakte Georgij Engeljgardt, ekspert Instituta slavistike Ruske akademije nauka, objašnjavajući zašto zvaničnici RF – na svim nivoima – ponavljaju da je za Moskvu prihvatljiv svaki dogovor Beograda i Prištine ako je u skladu sa Rezolucijom 1244.

To je, ako se podsetimo, Vladimir Putin podvukao Aleksandru Vučiću u Moskvi, Konstantin Kosačov potom Nenadu Popoviću takođe u Moskvi, ali i Lavrovljevi zamenici Aleksandar Gruško i Sergej Veršinjin u nedavnom razgovoru sa Zahirom Taninom.

Ambasador RF u Srbiji Aleksandar Čepurin je, možda i najkonkretnije protumačio kakvo je to rešenje kad je rekao da Kosovo mora da ostane u pravnom i državnom polju Srbije, a Engeljgardt ukazuje na to dokle seže i šta zaista podrazumeva podrška Moskve Rezoluciji 1244:

– Drugi razlog što toliko insistiramo je to što je reč o rezoluciji Saveta Bezbednosti UN u kome Rusija, pa i Kina, imaju privilegovan status i zato veću polugu uticaja, za razliku od pregovora pod okriljem Brisela i/ili Vašingtona gde Moskva formalno nema šta da traži. Čepurin je preneo poruku koja je u skladu sa ruskim stavom da kosovsko pitanje treba biti rešeno na temelju Rezolucije 1244.

* Moskva je time dodatno izoštrila poznati stav da rešenje treba da bude po dogovoru dve strane. Iz zapadnog tabora takođe ohrabruju dve strane da „same postignu dogovor“. Međutim, nije ovo situacija da je Zapad odjednom postao benevolentan prema Srbiji i da joj daje odrešene ruke u pregovorima sa Prištinom. Naprotiv, američki ambasador Skot je precizirao u jednom razgovoru sa Vučićem da oni za dogovor daju „prostor koliki mogu“…

– Za „zatvaranje posla“ na Balkanu, odnosno za stavljanje tačke na kosovsko pitanje SAD je što pre potrebno „dobrovoljno prihvatanje“ „realnosti na terenu“ od strane balkanskih zemalja. Samo takvo „prihvatanje“ daće finalnu legitimaciju balkanskoj i kosovskoj politici SAD, pre svega bombardovanju Srbije i otimanju Kosova i Metohije u 1999. te stvaranju „nezavisnog Kosova“ i njegovoj promociji od 2008. naovamo. Zato ono mora umesto otvorenog diktata izgledati kao dobrovoljan dogovor ravnopravnih strana. Posebno su «šarmatne» reči kao te Skotove, kad je još rekao „ne možemo mi izvana da kažemo“… to su reči od strane iste one zemlje koja nije samo ponekad menjala vladare u regionu nego i nazive njegovih država.

Međutim, Zapad tvrdi da je Moskva ta koja maligno utiče na region, pa je čak poveo i organizovanu institucionalizovanu borbu protiv „malignog uticaja Rusije na Balkanu“. Kako vidite ulogu te konstrukcije?

– Retorika o malignom uticaju Rusije je sasvim uobičajena projava rasizma i agresije od strane Zapada. Zapadna politička praksa zahteva demonizaciju i dehumanizaciju objekta njegovih napada, što su Srbi i sami spoznali na vlastitom iskustvu u vreme ratova 1990-h i NATO bombardovanja. Cilj takvih optužbi je stvaranje političkih i društvenih uslova za potpuno proterivanje Rusije sa Balkana u svim domenima – od politike i privrede do medija, kulture i religije.

DECU VAM NEĆEMO OPROSTITI! Dan kada je izvršen NAJKRVAVIJI NACISTIČKI ZLOČIN (FOTO)

Stvarni dometi ruskog prisustva u pomenutim sferama uopšte nisu ni bitni za kreatore ovog pohoda. U stvari njih brine da je u kontekstu sukoba Zapada sa Moskvom ispalo da Rusija, i to zbog sijaset razloga, ima simpatije značajnog broja stanovnika Balkana, pogotovo Srba. Pomenute simpatije imaju čak i političku dimenziju koja je osujetila uvođenje sankcija protiv Rusije, a ovo je sasvim – maligno!

Ako ćemo o stvarnom prisutstvu u regionu: Rusija ne može da se uporedi ni sa američkim i nemačkim prisustvom u medijima, sa nemačkim i francuskim u privredi, niti sa britanskim u bezbedonosnom sektoru. Zato i sami borci protiv Rusije dobro znaju ozbiljnost svojih bajki.

Da li jačanje Rusije i Kine – i njihovo ulaganje u Srbiju – jačaju poziciju Beograda i da li je osnažuje u dovoljnoj meri da se Beograd odupre pritiscima Zapada?

– Objektivno, stvari su se bitno promenile od 1999. koja je bila svojevrsni vrhunac američke globalne hegemonije. U kontekstu kosovskog pitanja, većina tih promena je u korist Beograda. A to znači da žurba oko hitnog presecanja tog čvora ne vodi pravednom i za srpsku stranu korisnom rešenju. Prihvatanje modela „dve Nemačke“ biće, svakako, težak udarac za nove naraštaje jer će im oduzeti vrlo važne adute pravne prirode.

Povodom otpora pritiscima – jedini način jeste doslednost stavova jer i Zapadu sada interesi Prištine nisu na prvom mestu, pa u današnjem vihoru neslaganja SAD i EU, SAD i Kine sasvim ima mesta i za srpsku istrajnost.

U kontekstu povezivanja sporazuma sa Prištinom i EU integracije svakako bilo bi dobro da i EU pokaže više razumevanja prema Beogradu – obavezujući datumi i jemstva učlanjenja, tolerantniji pristup prema srpskim interesima.

Rusija zahteva rešenje kosovskog pitanja na temelju Rezolucije 1244 i zato se protivi zapadnom pritisku na Beograd da se hitno konačno de-fakto prihvati nezavisnost „Republike Kosovo“. Dogovor mora zadovoljiti bitne interese potpisnika, jer svako izdiktirano rešenje može pasti čim se promeni odnos snaga između velikih sila.

* Srbija ulaže u vojnu opremu: iz Rusije stižu avioni i tenkovi, iz Belorusije avioni, iz Kine dronovi. Da li je to znak naše resuverenizacije? Treba li nam za to S300?

– Istini za volju, čitav obim planiranog vojnog opremanja je daleko ispod broja tenkova, transportera i topova istopljenih u Smederevu i/ili izvezenih na svetska ratišta od promene vlasti 5. oktobra 2000. godine. Efektive VS neuporedive su sa istima VJ. Sadašnja aktivnost u opremanju Vojske Srbije je pokušaj njenog kakvog-takvog osposobljavanja za odvraćanje. Bez toga, jedna relativno mala zemlja, u tako osetljivom regionu, postaje privlačna meta za spoljne, pre svega paradržavne destabilizatore.

DIPLOMATSKA OFANZIVA SRBIJE! Dačić poručio: Uskoro će SAMO ALBANIJA da priznaje Kosovo!

Stvarni znak suverenizacije jedne zemlje je ipak političko opredelenje i delovanje njenog političkog rukovodstva, jer razvoj vojske uvek sledi politiku. To se vidi i kroz političke ugovore i politiku saveza. Konkretan tip sistema tu nije bitan, jer i sami po sebi i PVO i avijacija nisu totalno rešenje u uslovima totalne dominacije neke velesile i njenih saveznika.

* Neke komšije naše naoružavanje nazivaju destabilizacijom regiona. Međutim, kakva je bezbednosna slika regiona, naročito BiH, odnosno RS?

– Nije jednostavna bezbednosna situacija u BiH, a RS je deo te državne strukture u kojoj su isprepletene nacionalne zajednice, sukobljene stranke, ozbiljno prisutstvo i mešanje spoljnih državnih i paradržavnih (primera radi versko-političkih) struktura. Nisu idealni ni odnosi na relaciji Ministarstva bezbednosti BiH – MUP RS. Najbolji primer je – problem migranata. Sve ovo nikako ne doprinosi poboljšanju bezbedonosne klime u RS.

Stvaranje entitetskih bezbedonosnih struktura je sasvim logično u takvim okolnostima, jer to bi doprinelo blagovremenom odstranenju problema u tom domenu.

Jedan od najvećih uspeha protivnika RS je bio raskol između srpskih kadrova u institucijama BiH i vlasti RS, jer je tako bio bitno smanjen politički potencijal Srba u BiH i njihova mogućnost da očuvaju svoje interese.

I nije tajna da strane ambasade i službe pokušavaju da iskoriste svaku priliku za podrivanje RS, da uđu u svaki unutrašnji sukob ili društveni protest u srpskom entitetu.

Glavna zaštita RS je mudrost njenih građana i njihovo unikatno iskustvo iz dvodecenijskog života pod vlašću spoljnih upravljača. Taj narod najbolje je upoznat i sa njihovim metodama i sa istinitošću njihovih dobrih namera.

Kako ocenjujete odnose Rusije i RS? Na kojim poljima treba ubuduće posebno insistirati?

– Jasno je da je svaki oblik spoljne saradnje za RS značajan i dobrodošao posebno u kontekstu sveobuhvatnog spoljnog pritiska na srpski entitet u BiH. Najvažnije su privredna, kulturna i obrazovna sfera. I humanitarno delovanje ima svoju težinu. Politiku čak i ne treba pominjati jer se odvija vrlo stabilno.

NEMAČKI PSIHOLOG ODBRUSIO STOLTENBERGU: “Gospodine , ovo je uvreda srpskom narodu i ismevanje njihovih žrtava!”

Problemi u povezivanju su do sada nastajali uglavnom kao plod unutrašnjih odnosa u Bosni i zavisnosti te zemlje od struktura spoljnog upravljanja. To se pokazalo posebno bitnim u trenutku sadašnjeg zaoštravanja odnosa između Zapada i Rusije.

Više puta ste isticali da Rusija ima posebno poverenje u Dodika. Sam Dodik je više puta kao prioritete svoje politike isticao ekonomsku a time i političku resuverenizaciju kroz oslobađanje od MMF-a. Da li tu ima prostora za kooperaciju, za ono što Amerikanci zovu „vin-vin“ saradnjom?

– Istorija odnosa Rusije sa Dodikom počinje još pre dve decenije, u njegovom prvom mandatu. Iako je tada bio posmatran kao „nova nada Zapada“ u Bosni, on se i u to vreme zalagao za maksimalni razvoj partnerstva sa Moskvom. Tadašnje istiskivanje Rusije iz BiH se dogodilo ne njegovom krivicom. Od povratka na vlast u Banja Luci 2006. godine, Milorad Dodik se čvrsto opredelio za partnerstvo sa Rusijom pružajući podršku svim ruskim ekonomskim interesama u regionu, pre sve svega u energetskom sektoru. Najbitnije za Moskvu je da je Dodik uvek držao do svoje reči i nikad nije izneverio svoja obećanja – uprkos svim pritiscima sa strane. Isto važi i za političku saradnju. Upravo zbog stava zvanične Banja Luke, BiH nije uvela sankcije Rusije i dosada ostaje van NATO-a, i to opet uprkos svim stalnim pritiscima i ponudama Vašingtona, Brisla i ostalih zapadnih centara.

Nije tajna da je današnja Moskva najviše ceni kod partnera pouzdanost i lojalnost i to je slučaj Milorada Dodika.

Stav predsednika Dodika prema MMF-u zasnovan je na činjenici da su uslovi i zahtevi MMF-a uvek ciljani na sečenje socijalnih ulaganja i na podizanje akciza i poreza što neizbežno vodi deprimiranju i opadanju domaće privrede naspram spoljne konkurencije, te osiromašenju stanovništva. Takva kombinacija svakako ne oduševlja građane, odnosno birače i van konteksta stalnih spoljnih pritisaka na Banja Luku. I, zato, vođa SNSD-a traži dodatni oslonac za balansiranje MMF-a.

Srbija mnogo ulaže u RS, ali i u odnos sa BiH čime se, posredno, veoma utiče i na položaj Banjaluke. Brojne investicije su već realizovane, a iz Beograda je najavljen i kapitalni projekat putne mreže. Koja je uloga ovog strateškog povezivanja?

-Putno povezivanje Srbije sa BiH vrlo liči na isto sa Prištinom. Putna mreža između Novog Pazara i BiH,  te kao autoput Beograd-Sarajevo, više je u logici čuvene „zelene transverzale“, povezivanja muslimanskih delova Balkana i njihovog pretvaranja u jedinstven teritorijalni pojas od Albanije i Evropske Turske sve do Bihaća. Za razliku od toga, za razvoj RS višestruko je potrebnije ulaganje u putnu mrežu najnaseljenijih regija kao što su Bosanska Krajina i Semberija, te poboljšanje njihove povezanosti sa Srbijom.

Isto važi i za izgradnju autoputa Niš-Priština. Do sada su i Albanija i Kosovo bili u strateškom ćorsokaku jer nemaju moderne i brze kopnene komunikacije sa Evropom. Priključivanje Albanije i Prištine strateškom autoputu Sever-Jug potpuno menja stvari za eventualnu Veliku Albaniju, te za NATO snage sa Bondstila i ostalih baza.

SRPKINJA ZARADILA 6 PLATA ZA JEDAN MESEC KAO ČISTAČICA U ŠVAJCARSKOJ: Kada je ušla u zgradu koju je trebalo da očisti BILA JE VAN SEBE

Kao što je i povezivanje sa BiH, i ova infrastruktura nema poseban značaj za samu Srbiju jer prolazi kroz depopulizovane i privredno nerazvijene krajeve. Ali, velikim silama stalo je upravo do te infrastrukture, a ne do puteva prema Crnoj Gori i/ili unutrašnosti Srbije.

U kom kontekstu treba posmatrati problem migranata? Dodik nije dozvolio zadržavanje na teritoriji RS, ali se glavni kampovi u Federaciji napravljeni baš uz granicu sa RS. U Srbiji je situacija alarmantna ako je verovati zvaničnicima Centra za tražioce azila koji su ocenili da je naša zemlja  „de facto zona u kojoj migranti ostaju zaglavljni“, i to u 18 kampova. To nije mali broj… možda nije za poređenje, ali ceo EUFOR u celoj BiH ima manje kampova…

Migranti i njihova integracija su tokom zadnje decenije postali jedan od ključnih problema savremenog Zapada. Od izbegličke krize 2015, taj problem toliko direktno utiče čak i na politiku takvih velesila kao što su SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Engleska da ih ne nabrajam sve, da generiše bitne sukobe unutar EU. Na toj osnovi se stvarju potpuno nove političke stranke i ozbiljno menjaju već davno stabilni politički balansi. Rešavanje ili barem trenutno ublažavanje ovog vrućeg pitanja je od životnog značaja za aktuelne političke elite pre svega Berlina i Brisla. Zato prebacivanje migranata u neke „nebitne“ zemlje, blizu EU, ali van Unije kao takve se nameće kao sasvim logičan način osiguravanja vladavine gđe Merkel i njene koalicije.

Posledice toga po Srbiju i njene građane tu elitu sasvim ne brinu, jer naravno oni ne glasaju na poslaničkim izborima u Nemačkoj ili za Evroparlament. Isto važi i za BiH sa Makedonijom.

Kako će slabe i često disfunkcionalne vlasti eks-Ju zemalja polagati ispit na kojem loše prolaze i daleko bogatiji i uređeniji velesile? To dotične uopšte ne brine.

U slučaju BiH i Republike Srpske, razlike u pristupu migrantskom izazovu su pod uticajem stalnog srpsko-bošnjačkog nadmetanja. Deo bošnjačkog vođstva, koje je naklonjeno političkom islamu, nada se da iskoristi migrante kao alat za konačnu majorizaciju ne samo Hrvata nego i Srba. Da bi na kraju napravili unitarnu Bosnu sa bošnjačkom većinom. Ukoliko je takav rasplet u interesu struktura koje uprvaljaju novom seobom naroda, to ipak nije sasvim jednostavno. Pametnom dosta – ako se prisetimo da je zadnji pokušaj majorizacije Srba direktno vodio u građanski rat u Bosni…

Mogu se očekivati iscrpljujuće rovovske borbe unutar institucija BiH u Sarajevu

* Izbori u BiH su završeni, ostalo je da CIK rezultate i zvanično proglasi. Kakve promene očekujete u odnosima snaga? Kakva je nova pozicija Milorada Dodika? On je već najavio da će aktivno raditi na odlasku OHR-a i punoj primeni Dejtona…

– Izbori 7. oktobra su u neku ruku vratili šefa SNSD i njegovu stranku u poziciju 2006-2010. Oni kontrolišu sve ključne za srpski entitet poluge vlasti – Narodnu Skupštinu RS, Predsednika RS, srpskog člana Predsedništva BiH i većinu predstavnika RS u Parlamentarnoj Skupštine BiH. Paradoksalno, ali sasvim prirodno za BiH političke prilike – da je i jedan takav uspeh gotovo nivelisan uspehom Bošnjaka, koji su ponovo stigli da nametnu svog kandidata Hrvatima kao najmalobrojnijem konstitutivnom narodu. To nagoveštava iscrpljujeće rovovske borbe unutar institucija u Sarajevu. Dodatna opasnost preti koaliciji oko SNSD-a oko raspodele uticaja u Vladi.

Prirodom svog novog posla Milorad Dodik moraće više vremena da boravi u Sarajevu, pa će stepen njegovog uticaja na poslove u Banja Luci biti manji. Dodatni ozbiljan problem za njega je kako napraviti politički oslonac u sredini sarajevskih Srba, pogotovo službenika BiH institucija, često naklonjenijih drugim centrima uticaja u glavnom gradu.

Krah i ovog pokušaja izbornog rušenja svog bivšeg uzdanika na Balkanu dodatno zagorčava život Dodikovim neprijateljima u Zapadnim prestonicama i u njihovim ambasadama u Sarajevu. Za pretpostaviti je – njihovo osokoljeno mešanje u političke strasti u NS RS.

NOVI SKANDAL U SRPSKOM ZDRAVSTVU? Majka optužuje lekare u Vršcu! Dok joj je ćerka gorela od temperature, lekari i medicinske sestre pili su rakiju?!

Sve to nas nikako ne približava ukidanju OHR-a, ali će istovremeno zahtevati od Moskve dodatnih napora da pruži podršku svom pouzdanom partneru u RS.

Zapad se prevario u očekivanju da Makedoniju može naterati da proguta svaku knedlu

* Posle makedonskog referenduma, Zapad ne odustaje od uvlačenja zemlje u NATO. Kako to sprečiti?

– U suštini glavni razlog neuspeha referenduma 30. septembra je potpuno ignorisanje od strane zapadnih političara stavova i interesa Makedonaca kao i čvrstine identiteta, usađenog tokom perioda nezavisnosti. Iskustvo zadnjih decenija naučilo je Zapad da lako može naterati makedonsku elitu da proguta gotovu svaku knedlu pa zato i nije bilo razloga paziti na zahteve Skoplja.

Samo, ovog puta neočekivano čvrsto držao se predsednik Đorđe Ivanov a i većina birača javno je pokazala svoj stav.

Zato je sada važno da još slabe grupe stvarnog makedonskog građanskog društva osete bilo kakvu podršku rodoljuba iz Srbije. To je posebno važno jer priroda makedonskog identiteta vodila je suprostavljanju svima susedima odreda pa logično i svojevrsnoj izolaciji makedonskih patriota u okruženju. Spontana praktična saradnja protiv referenduma svakako mnogo je doprinela razvoju društvene saradnje Srba i Makedonaca. Bitno je to, jer samo snažno građansko društvo je brana protiv korupcije u državi pa i u parlamentu. Bar tako nas uče Zapad i sistemske NVO.

I u Moskvi se sve češće može čuti da će Srbija na kraju završiti u NATO

* Kako Moskva može da tumači to što su u Srbiji održane do sada najveće vežbe sa NATO – direktor vežbe Klaudiu Zoikas je rekao da se saradnja Srbije i NATO podiže na sledeći nivo, a mediji su izvestili da su Vučić i Stoltenberg razgovarali o tome gde se može povećati saradnja i šta Srbija želi od te povećane saradnje. Kako to razumeti? Da li je u pravu Nenad Popović koji je ocenio da raste sumnja da će Srbija završiti u NATO, te da samo podizanjem vojne saradnje sa ODKB i Ruskom Federacijom na nivo koji imamo sa NATO možemo da odbranimo neutralnost.

– Svakako u kontekstu današnje krize sa Zapadom Moskva nije oduševljena svakim potezom NATO, pogotovo van teritorije Alijanse. Zato i održavanje takve vežbe izgleda kao svesno podizanje tenzije od strane pakta kao inicijatora takvog poduhvata. Inače, glasovi da takav pritisak NATO-a na Beograd može na kraju dovesti do atlantske integracije Srbije sve češće se čuju i u Moskvi.

 (Dnevne.rs/Intermagazin.rs/Izvor: Diana Milošević / Fakti)