PASTORAK PEVAČICE: Voleo sam je kao majku, a optužili su mene za ubistvo

pevacica

Foto: printskrin

Bila mi je drug, prijatelj. Nikada nije napravila razliku između mene i Jane. Optužbe da stojimo iza ubistva teško su mi pale, kazao je sin Zorana Marjanovića iz prvog braka

BEOGRAD – Saznanje da je Jeca pre svega nestala teško mi je palo. U to vreme bio sam s drugovima, telefon mi je bio ugašen i tek kasnije, kad sam se uključio, baba mi je rekla da nema Jece. U prvom trenutku nisam mogao da poverujem u to, mislio sam da je sigurno tu negde i da će se pojaviti. Međutim, sutradan, kad su pronašli telo, shvatio sam da smo je izgubili.

Ovim rečima je Uroš Marjanović, pastorak ubijene pevačice „Granda“ Jelene Marjanović, ekskluzivno za Kurir opisao kako je doživeo tragediju koja je njegovu porodicu zadesila 2. aprila prošle godine.

 

[adsenseyu4]

Veliki gubitak

Prvi put u medijima zadržavajući suze, Uroš, sin Zorana Marjanovića, muža monstruozno ubijene pevačice iz prvog braka – koji je u vreme ubistva imao 17 godina – objašnjava koliko mu je teško palo ubistvo pevačice, koje nije rešeno ni posle punih godinu dana.

Na pitanje kako je podneo i to što se godinu dana piše o njegovoj porodici, kaže da su mu u tome pomogli porodica, ali i drugari i prijatelji.

ubistvo

Foto: Facebook/Jelena Jeca Krsmanovic

– Imam dobre prijatelje koji su bili stalno uz mene. Razumeli smo kroz šta prolazimo. Ipak, nije mi bilo lako kad su u medijima počeli da upiru prstom u moju porodicu, ali i mene, da stojimo iza zločina. Optuživali su nas da smo sektaši, ne znajući da je moja porodica krstila više od 30 ljudi u pravoslavnoj crkvi – drhtavim glasom kazao je Uroš i dodao:

– Voleo sam Jecu kao majku, a te kobne večeri, kad sam saznao šta se desilo, nisam mogao da poverujem. Otišao sam na nasip sa drugovima da je tražim. Do dolaska policije pokušavali smo da je pronađemo. Svi smo u prvom trenutku pomislili da joj je možda pozlilo i da je pala – kaže sin Zorana Marjanovića i dodaje:

– Osim njih, niko više nije mogao na nasip. Kad su se svi razišli, ostala je policija da dežura, a ja sam ostao sam s drugovima. Bili smo u kolima kod rampe. Nadao sam se da će se Jeca pojaviti s neke strane ili da će je možda neko dovesti – priča potreseni mladić.

 

[adsenseyu1]

Tata je mnogo voleo Jecu

On dodaje da je pred jutro u nedelju otišao kući da spava i da je tog popodneva usledio mnogo veći šok.

– Tog dana smo saznali da je Jecino telo pronađeno u kanalu. Bio je to šok jer nikome od nas takvo rešenje događaja nije padalo na pamet. Tata je u to vreme bio u „29. novembru“, bilo mi je teško i zbog njega. Znam koliko je voleo Jecu. Činjenica da je pronađena mrtva sve nas je užasno pogodila. Bol koji sam u tom trenutku osetio teško je opisati rečima – objašnjava sagovornik Kurira, koji je pre nekoliko meseci napunio 18 godina.

Večna podrška
Jana je moja sestrica

Uroš nije zaboravio da pomene i svoju mlađu sestru Janu, koja je imala pet godina kad se ubistvo desilo.

– Jana je moja mlađa sestra, radovao sam se njenom rođenju. Svestan sam da će morati da odrasta bez majke i to mi teško pada. Međutim, ono što mogu da garantujem jeste da će imati moju podršku gde god da krene i šta god da odluči da uradi – uverava nas Uroš.

(Dnevne.rs/Izvor:Jelena Rafailović,Kurir.rs)

 

[adsenseyu2]

[adsenseyu5]