“OLUJA”, ZLOČIN BEZ KAZNE: Kao bebu od 12 dana, na kartonu su ga izneli iz Knina

traktori

Foto: Tanjug

“Početak nove ere bila je osnovna škola, upadanje u društvo u ratom potpuno promenjenom Kninu, nacionalne tenzije i siromaštvo koje je vladalo”, kaže momak koji se sa porodicom vratio u rodni kraj.

Svaka pojedinačna sudbina izbeglica koje su napustile Hrvatsku posle “Oluje” mogla bi da posluži kao predložak za neki roman. Zato se gotovo svakog avgusta, onog 4. avgusta kada se setimo žrtava “Oluje” u medijima se obajvljuju svedočenja preživelih.

“Novosti”, list koji u Hrvatskoj izdaje Srpsko nacionalno vijeće, ovog puta objavilo je pogled na “Oluju” iz ugla takozvane “dece kolone”, i to one dece koju sudbina nije odvela na neki drugi kraj sveta, nego nazad, tamo gde su i rođeni i tamo gde su bili nepoželjni.

Takva je i priča Nemanje Šimprage

Iz sela Radučić pokraj Knina, imao je svega 12 dana kada je počela akcija “Oluja”. Njegova porodica na put je pošla pokupivši sav novac iz kuće, a istinski očaj situacije može se iščitati iz činjenice da ga je majka nosila na komadu kartona zamotanog u ćebe. Prolazeći kroz kolonu, zaustavljali su se kod rođaka, a na kraju su se smestili u izbegličko naselje i kop Tamnava kraj reke Kolubare, u kojem je zimi, zbog zagađenog vazduha, padao crni sneg.

Porodica Šimpraga pokušala je da se iščupa iz sablasnog izbegličkog života i dobije zelenu kartu za Kanadu. Budući da u tome nisu uspeli, roditelji s troje dece u aprilu 1999. odlučili su se na povratak u Radučić.

CRNA GORA SE “BUDI”?! Traži se hitna sednica Skupštine zbog oficira koji se pojavio u Kninu: “On ne predstavlja našu zemlju”

Šimprage su se vratile u opljačkanu, ali čitavu kuću, jer su u njoj ostali baba i deda koji su u posleratnim godinama doživeli svašta.

Nemanja o njihovom traumatičnom iskustvu danas ne želi da govori.

Njegova majka je pre rata bila konobarica, otac električar, a nakon povratka nisu mogli da dobiju stare poslove pa su prešli na poljoprivredu. Otad žive od uzgajanja krava i proizvodnje sira. Danas 23-godišnji student Tehničkog fakulteta u Rijeci priseća se svog detinjstva koje je, pored svega, za njega ipak bilo idilično.

“Odrastao sam na selu među kravicama i na svežem vazduhu, nije mi falilo ništa osim prijatelja koji su bili udaljeni kilometrima. Početak nove ere bila je osnovna škola, upadanje u društvo u ratom potpuno promenjenom Kninu, nacionalne tenzije i siromaštvo koje je vladalo”, govori Nemanja i dodaje da u školi nije imao problema jer su postojale dve smene, a on je išao u onu u kojoj je bilo mnogo povratničke dece iz okolnih sela.

Smatra da je “Oluja” najveća tragedija koja se dogodila njegovoj i drugim porodicama, jer nakon toga nikako nisu mogli da se vrate na staro.

“Uprkos svemu, to iskustvo nas je učinilo drugačijima, usudio bih se reći i jačima. Evo, posle svega toga meni nije bio problem da promenim grad i odem u srednju školu u Zagreb i na studije u Rijeku”, govori Nemanja.

On se danas lako prilagođava dvojakom načinu života: u Radučiću ustaje u šest, ide za kravama, vozi traktor i vešto barata poljoprivrednom mašinerijom, a kada je u Rijeci, on je budući softver developer koji voli hip-hop koncerte. Njegova sestra Marija živi u Londonu, a Jelena u Zagrebu.

Koliko god bio otvoren i prilagodljiv, Nemanjinu priču znaju samo poneki prijatelji iz Zagreba i Rijeke.

NEMORALNA IZJAVA “MIS MOKRE MAJCE”: Oluja je bila BESPREKORNA VOJNA AKCIJA!

“Nije to nešto o čemu se može pričati uz kafu na Korzu. Onima koji su priču čuli zajedničko je to da nisu imali pojma šta se događalo s druge strane. Sve što moji vršnjaci znaju jeste da je ‘Oluja’ bila sjajno isplanirana i potpuno čista, to slušaju celi život i ja ih nimalo ne krivim. Nisu krivi oni, već način na koji se sistem u Hrvatskoj postavlja prema toj akciji”, smatra on.

Ono što bi Nemanja voleo da vidi u Hrvatskoj jeste veće razumevanje za Srbe povratnike na koje se još uvek ne gleda blagonaklono.

USTAŠKI PIR U GLINI: Na Tompsonovom koncertu program vodio neonacista i diler droge (FOTO) (VIDEO)

“Želim da ljudi shvate da mnogi Srbi nisu hteli da se išta od toga desi i da proslava ‘Oluje’ ne bude dernek pun ustaškog znakovlja, nego dostojanstvena proslava dana koji, realno gledano, puno znači za Hrvatsku. Kada bi neko na proslavi odao počast svim nevinim žrtvama, to bi bio ogroman korak napred”, smatra Nemanja.

(Dnevne.rs/Izvor: Nedeljnik.rs)