NATO JE LAŽIMA ZAPOČEO BOMBARDOVANJE SRBIJE: Francuski MOND otkrio ISTINU koje se na Zapadu stide

NATO

Foto montaža: Dnevne.rs/Pixabay/Instagram

Prevaru o planu “Potkovica” je 10. januara 2000. otkrio nedeljnik Der Spiegel i potvrdio dvanaest godina kasnije bivši bugarski ministar spoljnih poslova.

Pre dvadeset godina, počevši od 24. marta 1999, trinaest država članica NATO-a, uključujući SAD, Francusku i Nemačku, bombardovalo je Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).

Ovaj rat je trajao 78 dana i hranio se medijskim lažima, s ciljem usklađivanja mnenja zapadnog stanovništva sa stavom vlasti glavnih država. Srbi su počinili „genocid“, „igrali su fudbal sa odsečenim glavama, otkinutim sa leševa, kidali su fetuse iz trudnica i pekli ih“, rekao je nemački ministar odbrane, socijal-demokrata Rudolf Šarping, čije komentare su mediji ponavljali; ubili su „između 100 000 i 500 000 osoba“ (TF1, 20. april 1999), kremirali su svoje žrtve „u pećima, sličnima koje su se koristile u Aušvicu“ (The Daily Mirror, 7. jul), piše Nedeljnik.

MASAKR U NOVOM SADU: Čitava porodica – otac, majka i ćerka pronađeni mrtvi u stanu s ranama na glavi

Naslovnica za naslovnicom, ove lažne informacije će biti pocepane u paramparčad – posebno istraživanjem američkog novinara Danijela Perla (The Wall Street Journal, 31. decembar 1999). Baš kao što se i jedna od najsenzacionalnijih manipulacija s kraja XX veka izduvala: plan „Potkova“ (potkovica), dokument koji je trebalo da dokaže kako su Srbi programirali „etničko čišćenje Kosova“. Njegova difuzija u Nemačkoj aprila 1999. poslužila je kao izgovor za intenziviranje bombardovanja. Daleko od toga da su korisnici i korisnice Interneta paranoični/e, glavni dezinformatori su bile zapadnjačke vlade, NATO, kao i najugledniji mediji.

1999

Foto: Tanjug

Među njima je i Le Monde, čije je uredničko zauzimanje pozicija tada bilo referenca za ostatak francuske medijske galaksije. Njegovo uredništvo, kojim je rukovodio Edvi Plenel, priznaje da je „izabralo da stane na stranu intervencije“. Na prvoj strani izdanja od 8. aprila 1999. članak Danijela Vernea najavljuje „da su planom ‘Potkova’ planirane deportacije sa Kosova“. Novinar preuzima informacije koje je dan pre toga otkrio ministar spoljnih poslova Joška Fišer. Ovaj „plan vlade iz Beograda, koji detaljno opisuje politiku etničkog čišćenja koje se primenjuje na Kosovu (…) i koji nosi naziv ‘Potkova’, bez sumnje simbolizira gaženje albanskog stanovništva“, piše Verne, prema kojemu stvar izgleda „ostavlja malo mesta sumnji“.

Dva dana kasnije, dnevne novine su ponovile preko cele naslovnice „kako je [Slobodan] Milošević pripremio etničko čišćenje“. „Srpski plan Potkova planira prinudni egzodus Kosovara od oktobra 1998. Nastavio je da ga primenjuje u vreme pregovora u Rambujeu“. Le Monde evocira „dokument srpskog vojnog izvora“ i ponovno se poziva na tvrdnje nemačkih zvaničnika, do tačke reprodukovanja celovitih sažetaka – koji bi se danas nazvali „elementima jezika“ – koje je novinarima i novinarkama distribuirao generalni inspektor nemačke vojske. Berlin je tako nastojao da pred prilično pacifističkim mnenjem opravda prvi rat koji je vodio Bundesver od 1945. godine, povrh toga protiv zemlje koja je pedeset godina ranije bila okupirana od strane Vermahta.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Svi smo izgubljeni u vremenu i prostoru kada je Kosovo u pitanju

Ali ovaj plan je krivotvoren: nije ga donela srpska vlast, već je fabrikovan od elemenata koje je prikupila bugarska tajna služba, a zatim prenesen u Nemačku od strane zemlje koja je tada gorljivo želela da ponovno uđe u NATO. Prevaru je 10. januara 2000. otkrio nedeljnik Der Spiegel i potvrdio dvanaest godina kasnije bivši bugarski ministar spoljnih poslova. Dokument je naknadno trebalo da podstakne još više sumnje, jer se potkovica na srpskom kaže potkovica a ne potkova, kako je 15. aprila 1999. naveo nemački poslanik Gregor Gisi u Bundestagu.

Centri duboke moći u SAD spremaju Srbiji “Rambuje 2”!

Marta 2000. godine, nemački brigadni general Hanc Lokai je u knjizi izrazio „sumnje u postojanje takvog dokumenta“; njegova istraga je prinudila Šarpinga da prizna kako nema kopiju izvornog „plana“. Istovremeno, portparol Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju opisao je elemente takozvanog plana kao „malo verovatan materijal“ (Hamburger Abendblatt, 24. mart 2000), a tužiteljica Karla Del Ponte neće ga ni pomenuti u optužnici protiv Miloševića 1999. niti 2001.

     

(Dnevne.rs/Izvor: Espreso.rs)