NARODNI OBIČAJI ZA ĐURĐEVDAN: Evo šta danas treba raditi, a šta ne! (INFO)

slava
Đurđevdan je veliki hrišćanski praznik koji, svako prema svom kalendaru, proslavljaju i pravoslavci i katolici. Ipak, kod Srba je ovaj dan poprimio i neke druge, mnogo starije predhriščanske običaje, pa se Đurđevdan nigde u svetu ne proslavlja kao u našoj zemlji.

Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su postojala i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom samo zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Zbog toga je najveći broj običaja koji postoje u narodnom verovanju u vezi sa zaštitom, zdravljem i plodnošću

Ova tradicija i dalje je veoma živa u nekim krajevima Srbije, a najrasprostranjeniji jeobičaj pletenja venaca od bilja i umivanje vodom u koju su bile potopljene lekovite biljke.

[adsenseyu4]

BERE SE ĐURĐEVAK I PLETU SE VENČIĆI

Zato na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčićekojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili „berićetni“ – „Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.

Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.

 U nekim krajevima Srbije se tokom branja cveća devojke i mladići „gađaju” biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona „zalepiti za vas”.

Danas gledajte u nebo!

Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, da će leto biti sušno.

Kaže se da, koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

[adsenseyu1]

Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići koji se stavljaju na kuće i na njive.

Veruje se da krstići od leske štite od gromova, zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić

Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija „grabila” za vas.

Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.

KAD KAPIJE „DOBIJU NOGE”

Ako ste se jutros probudili bez kapije u dvorištu, nemojte da brinete, to je još jedan običaj za Đurđevdan koji i dalje živi u nekim ruralnijim delovima Srbije. Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.

Običaj je i da žene i devojke donesu uveče kući vodu sa vodeničkog kola. U nju treba staviti različito bilje, a naročito selen, pa se na Đurđevdan tom vodom umiti, da „bi se od njih svako zlo i prljavština otresli i otpali”.

NEMOJTE DA SPAVATE PREKO DANA

Spavalice, ovo je loša vest za vas! Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio protivlek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba „spavati na istom mestu”.

Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“. U nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž da ne bi ko „obrao njivu” tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.

(dnevno.rs)